Италија остаје у Кфору

Италија се неће једностраном одлуком повући из састава Кфора нити ће смањивати број својих припадника у мисији НАТО-а на Косову (реч је о 2.400 људи), све док, евентуално, такав договор не буде донесен на нивоу целе aлијансе, а нема званичних најава у том смислу, изјавио је у интервјуу за „Политику” Ђузепе Косига, заменик министра одбране Италије.

Он је истакао да заштита српског и неалбанског становништва на Косову, у оквиру њихове зоне одговорности, и српских манастира и цркава, који се тамо налазе,остају приоритетииталијанске војне мисије.

 Италија је у протекле две године била такозвана контакт земља за сарадњу Србије са НАТО-ом. Да ли сте задовољни оним што је у том периоду постигнуто?

Јесам, и веома ценим оно што је Србија досад учинила на путу својих евроатлантских интеграција, на политичком, економском и безбедносном плану. То укључује и ближу сарадњу са НАТО-ом кроз његов програм Партнерство за мир, чија сте чланица, али и учешће у неким другим заједничким програмима и мировним акцијама. Најбољи начин да се гради партнерство је, наравно, „на терену”, а свака земља сама препознаје које су то мисије и који су програми најпогоднији за њу.

Србија данас није ближа чланству алијанси него минулих година. Да ли би то могла бити препрека за њено приступање Европској унији?

Приступање НАТО-у чин је политичке воље, политичке одлуке и никако није предуслов за ЕУ већ би се пре могло рећи да је један од могућих инструмената за бржу европску интеграцију. То је, такође, најбољи начин за модернизацију и изградњу сопствених војних капацитета, мада ћете помоћ НАТО-а за такве циљеве добити и ако нисте члан. Не заборавите да Шведска, Аустрија и Ирска, иако су у ЕУ, нису и у НАТО-у, али са њим веома блиско сарађују на много начина. Важно је да Србија настави започети процес евроатлантских интеграција и да потврди да на сваки начин припада Европи.

Каква би, у том смислу, могла бити улога Србије у заједничкој европској спољној и безбедносној политици, и у чему би нам ту Италија могла помоћи?

На вама је да утврдите које су то уже области у којима можете најбоље да допринесете. Италија је, са своје стране, увек спремна да помогне. Поред осталог, буџетским издвајањем од 1,5 милиона евра постали смо водећа чланица НАТО-фонда за преквалификацију вишкова из редова оружаних снага Србије. Поменуо бих и програм деминирања војног аеродрома „Цар Константин” у Нишу, на којем ће радити стручњаци из Србије специјално обучени у Италији, са опремом послатом из Рима.

Сарадња наше две земље у области одбране један је од најзначајнијих доприноса за укупну стабилност на простору југоисточне Европе.

Ваши војници су 1999. учествовали у НАТО бомбардовању Србије, у којем су страдали и цивили и у којем је употребљена уранијумска муниција. Како данас на то гледате?

Кад део садашње владе Италије не могу о томе да изнесем свој став нити да коментаришем одлуку тадашње владе. Чињеница је, међутим, да се понекад у оправданој акцији користе неоправдана средства. Постоје разни начини да се постигне неки добар циљ, а војни ангажман је само један од њих. За оно што се овде догађало пре десет година рекао бих да смо урадили праву ствар на погрешан начин.

Шта је ту било погрешно?

Одговорићу скорашњим примером, уласком Израелаца у Либан. Једна је ствар борба против Хезболаха, а друга ући у Бејрут и дићи у ваздух складиште нафте. На тај начин посматрам и бомбардовање мостова у Србији 1999.