Курс подиже кредите

Евро је јуче и званично премашио 82 динара, а у мењачницама се продавао за 83,15 динара, па су се корисници кредита још више забринули за своје дугове. Економисти уверавају да, ипак, немају разлога за бригу, јер ће, како прогнозирају, европска валута опет склизнути надоле. Раст курса евра и швајцарског франка, неповољан је за грађане који су узели кредите индексиране у тим валутама јер ће, како кажу из Интеза банке, утицати на повећање рате коју отплаћују. Гледајући кретање курса у овој години за грађане је било релативно исплативије задуживање у швајцарским францима него у еврима јер су мање камате и мањи раст курса швајцарца у односу на евро. Наравно, задуживање у валути која се разликује од оне у којој су приходи, носи већи ризик од саме промене курса динара, јер кретање курса ових валута није могуће са сигурношћу предвидети.

Да ће грађани због раста курса морати више да издвоје за рате за кредите са валутном клаузулом, потврђује и Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке. Такође, мораће више да издвајају динара за плаћање камате и враћање главнице и привредници који имају кредите са валутном клаузулом, а немају девизне приливе. Уколико се, пак, остваре најаве за веће девизне приливе у наредних тридесетак дана, динар ће ојачати, каже Петровић и додаје да грађани не би требало да се непотребно излажу курсним ризицима хитајући да купе евро, а касније да га продају по неповољнијем курсу.

– Тренд раста евра, који је започео средином последње недеље октобра и траје до сада, последица је веће тражње за "чврстом валутом. Поред мање понуде евра сада је појачан и психолошки утицај због политичког ризика као и кретања берзанских индекса. Дилери на међубанкарском тржишту девиза још нису спремни једни другима да дају котације за куповину и продају евра. Та ситуација траје од 27. новембра по подне. Неколико мањих трансакција је јуче обављено на нивоима између 83,6 – 83,80 за евро – објашњава Петровић.

Без обзира на то што је на девизном тржишту ликвидност знатно повећана – просечно дневно (октобар, новембар) банке између себе истргују између 120 до 130 милиона евра – још увек је наше тржиште "плитко".

Ако НБС интервенише "да би ублажила дневне осцилације али не и истрајни, кумулативни притисак у дужем периоду", онда би ово можда могао да буде моменат за интервенцију. Интервенције централних банака су ефективне само када се користе селективно и када су усмерене на постизање краткорочних циљева. И ако НБС не интервенише тржиште ће се само вратити у равнотежу, али би за то требало неколико дана.

--------------------------------------------------------------------------

Вредност евра од почетка године

Од почетка године динар је ослабио према евру 3,1 одсто, према швајцарском франку свега 1,3 одсто, док је према америчком долару "порастао" чак 8,5 одсто. Кретање курса динара у односу на евро је у већем делу године било под дејством веће понуде девиза што је утицало да домаћа валута јача у односу на европску. Тако је крајем октобра евро вредео само 76,8 динара. Међутим, у последњих десетак дана дошло је до промене кретања курса динара, па је средњи курс евра 27. новембра износио 81,47 динара. Евро је, иначе, од почетка прошле седмице ојачао за три динара, а за мање од месец дана "поскочио" за пет динара.