Америчка мењачница имена

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, априла – „Америчка интернационална група” (АИГ) треба да промени назив, предложио је шеф те компаније Едвард Лиди конгресменима. Прекрштавање је неопходно, сугерисао је, у складу са изменом позиције фирме– донедавно је „жарила и палила” широм глобуса, а данас је обележена као грешник од кога је потекао текући домаћи и глобални финансијски хаос.

Да би узела ново име, мораће да се уздржи од „неподобности”, судећи по пресуди недавно изреченој у Охају, којом је одбијен захтев студента Џејсона Лендиса да се у матичне књиге упише као Едмонд Дантес, јунак романа „Гроф од Монте Криста”. Лендис је чак био ослобођен оптужбе да је као студент силовао факултетску колегиницу, али је судија Линита Вагнер оценила да „није у реду” да узме име лика који је Александар Дима описао као неправедно послатог на робију и потоњег богатог осветника.

Симбол и интерес

Према том мерилу, рекло би се, АИГ не би смео да се назове ничим што би подсећало на групно, америчко и интернационално, страдање коме је допринела застрањивањима и за шта је осуђена на подвргавање принудној, државној, управи. Можда би јој најподесније име било „захвалница пореским обвезницима”, чије су милијарде долара дате за њено одржавање у животу.

Али, ко би правио уносне аранжмане с тако крштеном фирмом? Пословни интерес почива на правилима која, углавном, одударају од саосећања. Не само према покајању, него и према поносу, пркосу како се испољило у преименовању здања које се подиже на месту где су пре седам и по година срушене њујоршке „куле близнакиње” у атентатима отетим путничким авионима.

По замисли ондашњег гувернера Џорџа Патакија, та будућа највиша грађевина велеграда већ поодавно се популарно назива „Кула слободе”. Али, органи надлежни за реконструкцију сматрају, како се тумачи, да такво име не погодује бизнису, који је већ резервисао простор, па су зграду званично регистровали као „Светски трговински центар један”, како се звала разорена „близнакиња”.

Преименовање је разбуктало полемику. Критиковали су га као „непатриотски чин”, подсећајући да је „Кула слободе” требало да симболише „победу над тероризмом”. Надлежна Лучка управа Њујорка и Њу Џерсија одлуку је бранила пословним потребама „јер је одговорна да уложене три милијарде долара што ефикасније искористи и привуче закупце простора на 102 спрата”. Чује се и да је међу разлозима за одустајање од првобитног назива била и зебња да би „Кула слободе” мамила на нови терористички удар.

Градоначелник Мајкл Блумберг се заложио за компромис. Препоручио је да здање буде са два имена – званичним и популарним…

Уништавање „кула близнакиња”, у којима је погинуло 2.750 људи, означило је почетак овде проглашеног „глобалног рата против тероризма”, главног обележја два председничка мандата Џорџа Буша. Сада, међутим, из званичне употребе испада и израз „рат против тероризма”, иако су га творци исковали за такорећи вечно трајање.

Чланови администрације новог шефа Беле куће Барака Обаме, као и он лично, готово да га више не изговарају. Претпоставља се да га избегавају јер је „рат против тероризма” поприлично изашао и на лош глас због неоправдано поведеног рата против Ирака, кршења међународног права, злостављања заробљеника, сужавања грађанских слобода, слабљења међународног престижа САД…

Надлежни кажу да нису забранили коришћење тог израза иако је препорука да се избегне пронађена у једном службеном документу. Овако или онако, тек, више се не помиње на овдашњем високом нивоу.

Слути се да Вашингтон тако настоји да ублажи међународни гнев, изазван интервенцијом против Ирака, а посебно у муслиманском свету који је „рат против тероризма” доживео превасходно као фронт против ислама. Познаваоци су назив „рат против тероризма” оспоравали од почетка, указујући да он „непотребно обједињава различите групе екстремиста, чиме им се придаје већа важност него што је стварно имају, и од малих противника прави велики непријатељ”.

На велико…

Американци обожавају „велико”, поодавно су констатовали хроничари, сугеришући да се осећала „носталгија” и за „великим непријатељем”, који је нестао по престанку хладног рата. У стручним анализама се каже и да су инвазијом на Ирак успели да и свету и себи нанесу велику штету, па и повећају мобилизације антиамеричких екстремиста. Превеликим задуживањима су уједно упали у финансијску кризу која је одавде изазвала потресе, највеће после „Велике депресије”, широм света.

Стога се сада шире – „мењачнице имена”. То јест, потребе за изменом назива, с надом да ће се тако бар ублажити нежељени исходи тежње да се нација учвршћује као „највећа глобална финансијска мрежа”, светски трговински центар, покретач највећих савремених ратова…

Али и у големој кризи опстаје правило – „сувише велико да би смело да пропадне”. Под тим геслом, држава ванредним интервенцијама на тржишту спасава гиганте Волстрита, при чему ванредно повећање њене улоге изискује и повећање већ рекордног буџетског дефицита. „Колико велики треба да будемо да бисмо се осећали Американцима”, иронично је запитала коментаторка „Њујорк тајмса”. Коначног одговора нема. Пригодно га одмењују учестале промене имена симболима траума.