Путовање као из бајке

Каиро – Саудијска Арабија је затворена земља о којој се врло мало зна. Иако су недавно изабрали министра за туризам, који у свом ресору има и нека друга задужења, у овој пустињској краљевини нема туриста. Бар за сада. Разлога има више. Један је сигурно то што им новац од страних посетилаца није потребан, јер лежи на нафти. Свакако важније од тога је то што је у строго конзервативној Саудијској Арабији на власти краљ из породице Ал Сауд, чија је титула „чувар два највећа светилишта” у исламу, Меке и Медине, па су правила понашања на улици веома стриктна.

Можете допутовати само на позив неке фирме или спонзора као пословни партнер или, наравно, на хаџилук, на који би сваки муслиман требало да оде бар једном у свом животу.

Позив да се организује путовање за супруге европских дипломата у Каиру доживела сам стога као покушај млађих генерација, посебно образованих жена из племства, да се отворе и покушају да исправе негативну слику која о Саудијској Арабији постоји у свету, нарочито после бомбашких напада на Њујорк 11. септембра 2001. године. Иако свесна чињеница да ћемо видети само лепши део стварности, професионална радозналост била је јача.

Било је то путешествије као из бајке. Јединствено и ексклузивно у сваком погледу. Путовало се искључиво у друштву жена, приватним авионима, посебно изнајмљеним „Мерцедесовим” аутобусима и џиповима, уз строго обезбеђење и полицијску пратњу.

Прва дестинација био је Ријад, главни град 22-милионске краљевине. Али пре него што смо слетели, у авиону из Каира на сваком седишту сачекале су нас абаје, дугачке, комотне црне хаљине које покривају читаво тело и руке до шака. Ту је и обавезна црна марама.

Такве су слике које допиру до света, жене одевене у црно од главе до пете, неке покривеног лица, а оне крајње конзервативне и са провидним повезом преко очију. Све то је било у великом контрасту са луксузним хотелом „Ал Фејсалија”, који је једно од обележја модерног Ријада. Необичног облика, уздиже се укосо, као кула у висину, хотел има при врху убачен глобус, тако да се читав град види као на длану. Смештени смо у велике собе, са ЛЦД телевизорима, купатилом са џакузијем и посебном туш-кабином и миришљавим солима за купање.

Исте вечери једна од наших домаћица, принцеза Шеиха (Шатам бин Абдулазиз), организовала је свечану вечеру у својој кући надомак главнога града. Била је то јединствена прилика не само да се види како живи једна саудијска принцеза, већ и како изгледају саудијске жене, које су иначе странцима велика непознаница. Пошто је то била искључиво женска вечера – а читаво путовање ће бити такво – по доласку у палату скинули смо абаје. Дочекала нас је принцеза у дугој, црној комотној хаљини са златним везом и, супротно свим очекивањима, са врло дискретним накитом. Потпуно беле пути, широког осмеха, поздравила је сваку од 50 гошћи из Каира. После црних абаја, изненади вас блесак разних боја, шаренило вечерних хаљина познатих дизајнера и много младих принцеза. Иако је већина школована на америчким факултетима, одбијају да се сликају. 

Зграда је модерна и ни по чему вам не упада у очи. Унутра је постављен сто за преко сто особа, много разнобојног цвећа и маштовитих декорација. Ритуал пред вечеру дуго траје. То је део традиције. Седи се у круг, служе нас свеже цеђеним соковима од разног воћа (алкохол је строго забрањен), урмама и ситним колачићима, који, зачудо, уопште нису превише слатки. За то време нам прилазе гошће наше домаћице, све у сродству краља, различитих генерација.