Расмусен нови генерални секретар НАТО-а

Према извештајима агенција
Стразбур – Дански премијер Андерс Фог Расмусен изабран је јуче за новог генералног секретара НАТО, упркос томе што се његовом именовању противила Турска, због његовог става у вези са објављивањем карикатура пророка Мухамеда у данској штампи 2006. године, које су увредиле муслимански свет. Расмусен је добио подршку водећих европских сила и САД у настојању да постане нови секретар НАТО-а после Холанђанина Јапа де Хоп Схефера.

„Дубоко сам почаствован што сам именован за наредног генералног секретара НАТО и учинићу све што могу да испуним поверење које су ми исказале моје колеге”, рекао је Расмусен на заједничкој конференцији за новинаре са садашњим генералним секретаром НАТО Јап де Хоп Схефером, који је истакао да је Алијанса јединствена и да је у току расправе пронађено решење у погледу бојазни које је изразила Турска.

„Сваки шеф државе и владе је потпуно убеђен да је Андерс Фог Расмусен најбољи избор за НАТО”, рекао је Схефер, а преноси новинска агенција АП.

Осим избора будућег генералног секретара, лидери НАТО су велики део дводневног самита, који се одржао у Стразбуру и Келу, посветили расправи о стању у Авганистану, где су чланице савеза, како је рекао портпарол председника САД Барака Обаме, спремне да пошаљу до 5.000 додатних војника. Роберт Гибс је новинарима рекао да би 3.000 додатних војника било распоређено за време овогодишњих избора у Авганистану, међу којима 900 британских и по 600 немачких и шпанских војника. Он је додао и да ће између 1.400 и 2.000 војника НАТО-а чинити 70 екипа инструктора Авганистанске националне војске.

Према речима домаћина овог самита, француског председника Николе Саркозија и немачке канцеларке Ангеле Меркел, Авганистан ће бити један од највећих изазова за Алијансу.

„Ми немамо право да изгубимо битку у Авганистану, и наша жеља је да развијемо ту земљу”, рекао је Саркози, додавши да је функција НАТО да сачува мир у тој држави.

Меркелова је рекла да је Авганистан дужност за НАТО у 21. веку, додајући да ће Немачка дати свој допринос, било војницима или у обуци.

Саркози и Меркелова су говорили и о значају сарадње Немачке и Француске, указавши да те земље представљају пример како је могуће превазићи непријатељства из прошлости.

„Две земље симболизују мир. Било је милион жртава у прошлом рату, а данас челници Немачке и Француске желе да очувају пријатељство између два народа”, рекао је Саркози, који је са Меркеловом подржао америчку стратегију да се у Авганистану сломи побуна талибана и претње терориста Ал Kаиде Америци и Европи, уз јачање војске, полиције и власти у Авганистану.

Шефови држава и влада НАТО су наставили расправу о захтеву Америке да се за битку против Ал Каиде и талибана у Авганистану обезбеди пуна сарадња суседног Пакистана, где су упоришта исламских терориста, као и да се, уз америчка војна појачања, убрза обука авганистанске војске и полиције.

Међутим, кључна тема самита била је и обнова сарадње с Русијом, као и нови стратегијски концепт НАТО, будући да актуелни није мењан десет година.

Портпарол НАТО-а Џејмс Апатурај рекао је да је расправљано о томе да ли ће колективна безбедност и даље бити заснована на члану 5. Повеље НАТО-а, према којем се напад на једну чланицу НАТО-а сматра нападом на све чланице, које могу да предузму неопходне акције, укључујући употребу оружаних средстава. Он је додао и да су сви лидери НАТО-а истакли да су решени да унапреде односе с Русијом.

„Русија је велики европски партнер с којим НАТО треба и жели да сарађује на обострану корист, био је став свих шефова држава НАТО-а”, рекао је Апатурај и додао да ће НАТО с Русијом разговарати и о ономе о чему нема сагласности, а то су начело да у 21. веку не може бити сфере утицаја, као и да се мора поштовати слободна воље Грузије да одређује сопствену будућност.

(/slika2)Као резултат жеља да се утврди будућа стратегија савеза, лидери су јуче и потписали декларацију којом се формално почиње стварање новог „стратешког концепта”, односно мапе пута којом ће се дефинисати улога НАТО-а, његових мисија, као и начина функционисања. Новим стратешким концептом биће утврђене и главне претње интересима демократског света, односно Запада, при чему се пре свега имају на уму „нове претње и опасности”, као што су међународни тероризам, ширење нуклеарног, балистичког и другог оружја за масовно уништавање, као и климатске промене изазване загађивањем природне средине, енергетска безбедност и борба са најтежим финансијским кризама.

Амерички председник Барак Обама уручио је и повеље о приступању Алијанси председницима и премијерима Хрватске и Албаније, рекавши да је поносан што су те земље постале савезнице у Алијанси. Он је истакао да су Хрватска и Албанија много тога учиниле на сарадњи са НАТО-ом, подсетивши да 140 албанских и 298 хрватских војника учествује у мисији у Авганистану. Обама је додао да очекује да у будућности и Македонија уђе у чланство НАТО а „можда и неке друге земље”.

Н. Радичевић

------------------------------------------------------

НАТО: Предани смо безбедности на Балкану

Лидери НАТО саопштили су јуче да је ова војно-политичка алијанса и даље предана одржању безбедности и стабилности на Балкану, при чему су „позвали све стране на Косову да учине додатни напредак ка учвршћењу мира и поретка”. Они су истакли да ће на Косову Кфор наставити да делује „на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН”, као и да ће „НАТО при доношењу одлука наставити да процењује развој на терену”. У завршном документу заседања лидера Атлантског савеза наводи се да ће, осим ако Савет безбедности не би другачије одлучио, „Кфор остати на Косову и сарађивати са свим важним чиниоцима у циљу подршке развоју стабилног, демократског, мултиетничког и мирољубивог Косова, као што то треба да буде”. Осим тога, НАТО поздравља размештај европске мисије за владавину права на Косову, Еулекс, и подстиче све актере да уложе напоре како би се омогућио размештај и деловање Еулекса на целом Косову. Лидери НАТО су „поздравили досадашњи напредак на Косову”, предочивши да „очекују пуну примену датих обавеза за испуњавање стандарда, нарочито у вези с владавином закона и заштитом етничких мањина и заједница”.