Гусари Пиранског залива

Од нашег сталног дописника
Љубљана – У тренутку када је тражење политичког решења за словеначко-хрватски погранични спор запело у ћорсокак, а односи између службене Љубљане и Загреба постали никад гори у последњих 18 година, релаксација стиже са неочекиваног места. Иако је „седма сила” под сталном сумњом да потпирује националистичке страсти, новинска кућа „Дело” лансирала је на свом сајту духовиту компјутерску игрицу под називом „Пирати Пиранског залива”.

Икона која посетиоца портала http://www.delo.si/pirati уводи у игру не оставља места сумњи ко су гусарски адмирали – на левој страни екрана је лик Борута Пахора, премијера словеначке владе левог центра, док је на десној колега из Хрватске Иво Санадер, шеф ХДЗ. Обојица су одевена у пригодне униформе.

Играч прво бира хоће ли одмах да се лати игре, или ће претходно прочитати „фабулу радње” (згодба) односно упутства (наводила). Окршај је смештен у 1713. годину: „Две светске велесиле које су некада биле савезнице, због сукоба интереса завршиле су на ничијој земљи. Обе искусне у војевању великих битки, такође поморских. Али бој се овог пута одвија у малом заливу који до сада није припадао никоме. Све добре војске имају своје геренале… Зато ће битку на пространом мору одлучити лидери обе стране. На једној страни је неустрашиви Пахор, на другој шармантни ратник Санадер. Ти имаш моћ да одлучиш ко ће коначно заузети то уклето парче земље”.

У наставку сазнајете да је игрица урађена по моделу старе мисаоне игре потапања бродова. Упутства упозоравају да сваки играч има по пет крстарица различите величине на располагању, стога, пре него што их размести по „стратешким тачкама”, „нека пажљиво преброји колико квадратића конкретна лађа заузима”, јер је Пирански залив скучен. Циљ је, јасно, потопити противникову ратну морнарицу. У следећој фази, кликом на икону „игра”, следи брутална реалност – адмиралима су на располагању по свега четири топовњаче, јер у „мору” нема места за пету. Пре тога бирате „своју суперсилу” између словеначке тробојнице и хрватске шаховнице. Бирањем словеначке тробојке активирате Санадера, који изазовно прозива Пахора: „Сада ћеш бити сведок снаге ’лијепе наше‘. Неће те спасти ни референдум!” (Алузија на недавне неуспеле словеначке претње Хрватској да ће је референдумом омести да уђе у НАТО, а ако треба, и у ЕУ.)

„Иво, смири се”, гласи први од три одговара виртуелног Пахора. „’Ајде да решимо тај спор правично и мушки. Нека победник од сада плови по тим водама, а губитник нек’ се завуче у мишју рупу и призна пораз.” Друга варијанта Пахорове реплике Санадеру гласи: „Не гурај се у осје гнездо, Санадеру! Ми се обрачунамо с таквима као што сте ви за недељу дана”. Трећа Пахорова примедба на Санадеров изазов је најнератоборнија: „НАТО? Не будали. Боље да се побринеш да овог лета Хрватска буде примерена за летовање, а не за ратовање”.

Ко изабере други Пахоров „одговор”, изненадиће га Санадерова виртуелна неотесаност: „Јадниче, и шта ћеш сад да радиш? Да пошаљеш ваше ’патрије‘ на мене? (Исмевање корупционашке афере поводом куповине 135 финских оклопњака марке ’патрија‘ 8x8 за словеначку војску.) Штета што сте заборавили да их наоружате!”, руга се компјутерски Санадер словеначком највећем скандалу због промашених набавки за војску. Ако изаберете шаховницу (за „велесилу”), активираћете Пахорово јуначење: „Нека те моје добро срце и милина, којом зрачим, не заведу, Санадеру! Мали смо, али и отров је у малим количинама.” Санадер одговара такође у три варијанте. Прва: „Пахоре, тај (погранични) спор се баш дуго вуче! Не хушкај И ’ајде, изађи ми на мегдан као частан човек – ако то уопште јеси.” Друга: „НАТО и ЕУ нас (Хрвате) чекају! Зато се повуци, Пахоре, док можеш!” И трећа: „Да, ми имамо и ракију! Мало си много цугнуо, Пахоре, када се усуђујеш да будеш тако безобразан”. На шта Пахор узвраћа: „Пијан или не, Словенац може све!” Још један клик мишем, и – битка у Пиранском заливу може да почне.