Крајина као Сребреница

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 28. новембра – Одлука Окружног суда у Хагу да прихвати тужбу које је Удружење "Мајке Сребренице" поднело против Уједињених нација и Холандије даје право Србима из некадашње Републике Српске Крајине да и они туже Уједињене нације и државе из којих су били војници Унпрофора, оценио је за наш лист професор међународног права на бањалучком Правном факултету др Витомир Поповић.

Одлука Окружног суда у Хагу, иначе, представља преседан у међународној судској пракси, јер је одбио приговор имунитета на који су се позвале Уједињене нације. У предмету "Мајке Сребренице против Уједињених нација и државе Холандије" обједињено је шест хиљада приватних тужилаца, који траже утврђивање одговорности тужених страна за све оно што се у јулу 1995. године догодило Бошњацима у Сребреници и њеној околини. "На основу Споразума о прекиду непријатељстава, потписаног у јануару 1992. године, РСК била је, као и Сребреница, под заштитом Уједињених нација. Основни задатак Мисије УН био је да заштити безбедност и имовину становништва у РСК која је била подељена на Унпа зоне, које је требало да обезбеђују војници из разних држава. Они свој задатак нису обавили и одговорни су за нечињење, које је довело до прогона више од 200.000 крајишких Срба и разарања њихове имовине", рекао је Поповић.

Председник Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац је нашем листу казао да би и Крајишници – ако тужба "Мајки Сребренице" буде верификована осуђујућом пресудом – стекли право да туже УН и државе из којих су били војници међународних мировних снага. "Од потписивања Споразума о прекиду непријатељстава, познатијег као мировни план Сајруса Венса, Хрватска је пет пута напала РСК, иако је она била под заштитом Уједињених нација. Од око седам хиљада страдалих Крајишника, 4.200 или 60 одсто погинуло је у ударима хрватске војске и полиције на Унпа зоне. Осим тога, у овим нападима уништена је већина имовине крајишких Срба", нагласио је Штрбац.

Први напад на Унпа зону, подсетио је он, Хрватска је извела на Миљевачки плато у јуну 1992. године. У јануару следеће године уследила је операција "Масленица". Затим, у јесен исте године, хрватске снаге нападају и разарају села у Медачком џепу. У мају 1995. године уследила је операција "Бљесак", изведена на западну Славонију, из које је протеран сав српски живаљ. У августу су хрватске трупе, уз пристанак Америке, извеле операцију "Олуја" у којој је уништена Република Српска Крајина, њено становништво је истерано из Хрватске а његова имовина углавном уништена. "Уместо да заштите РСК, јединице Унпрофора су се приликом напада хрватских оружаних снага на Унпа зоне повлачиле у своје логоре. Једноставно, мировне снаге Уједињених нација нису обавиле свој задатак и зато би требало да одговарају и онај ко их је послао и земље из којих су били "плави шлемови". Имамо довољно података о мртвим, рањеним, протераним и уништеној српској имовини на основу који бисмо могли, у име свих оних који то желе, поднети тужбе и тражити одштету од оних који нас нису заштитили иако су били обавезни да то учине. Можда је, ипак, најбоље да сачекамо и видимо каква ће бити пресуда по тужби Сребреничана, па да онда одлучимо шта да урадимо", нагласио је Саво Штрбац.