Дан сећања на жртве нацистичке агресије

БЕОГРАД – Полагањем венаца на местима највећих страдања у Београду је данас обележен Дан сећања на жртве агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију у Другом светском рату, која је почела 6. априла 1941. бомбардовањем главног града, а затим и других већих градова широм земље.

Тим поводом одржани су комеморативни скупови којима су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и Војске Србије, градске управе, удружења бораца „6. април”, СУБНОР, пензионисаних пилота и других, као и потомака жртава.

Члан Градског већа Горан Крецловић и представници борачких и удружења за неговање традиције положили су јутрос венце код фонтане „Врело живота”, која је саграђена у непосредној близини палате „Београд” као симбол страдања, али и победе живота над смрћу у Другом светском рату.

Испод Гранитног крста у порти Вазнесењске цркве венац је положио и саветник у сектору за борачко-инвалидску заштиту у Министарству рада и социјалне политике Дејан Ристић. Он је на спомен обележју у Карађорђевом парку рекао да манифестације поводом 68. годишњице бомбардовања Београда „имају за циљ пре свега очување достојанственог сећања на све оне невино пострадале цивиле и припаднике оружаних снага погинуле у периоду од 1941. до 1945. године”.

„Прецизних података нема али се претпоставља да је у бомбардовању страдало и тешко рањено 3.000 људи само на територији Београда”, рекао је он.

Председник удружења „6. април” у Београду Стеван Стојановић је изјавио да не може тачно да се каже колико је било страдалих 6. априла, јер је Београд повремено бомбардован све до септембра.

Он је рекао да је у првом налету страдало око 4.000 Београђана, а да је током целог бомбардовања било 10.000 жртава у главном граду.

„Најупечатљивије што ми је остало што је народ тог јутра трчао свако на своју страну, није се знало где, ко иде, вероватно су људи тражили место где да се склоне, а склоништа није било баш много”, присећа се Стојановић.

Члан Градског већа Горан Крецловић подсетио је да се у Карађорђевом парку налазило једно од највећих сколоништа у Београду где је настрадало 192 људи.

У Алеји жртава бомбардовања на Новом гробљу венац је положио и председник Скупштине града Београда Александар Антић који је рекао да такви датуми треба да се обележавају, али и настави са слободарским традицијама како би Београд био „велики слободарски град”.

Скуп је одржан и код темеља срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, где је одржана манифестација „Сећање на 6. април 1941.” у оквиру које је отворена изложба „Књига - уметнички објекат”.

Управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић је подсетио да је тог дана пре 68 година до темеља изгорела зграда у којој је било смештено више од 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности.

Он је рекао новинарима да ће Народна библиотека у сарадњи са градским властима ускоро расписати конкурс за идејно решење комеморативног објекта, где ће бити организовани културно - уметнички садржаји.

Командант Ваздухопловства и противваздушне одбране, генерал потпуковник Драган Катанић положио је венац и одао пошту испред споменика 11-орици погинулих пилота Шестог ловачког пука, који су страдали током агресије нацистичке Немачке на бившу Краљевину Југославију.

У оквиру програма на Земунском кеју тачно у подне пролетео је авион „Галеб 2”.

Агресија нацистичке Немачке, у историји позната као шестоаприлски рат, окончана је после 11 дана капитулацијом, после које су силе Осовине раскомадале и окупирале целу земљу.

Операција под називом „Казнена одмазда” почела је без објаве рата нападом на Београд, који је интензивно бомбардован четири дана.