Dan sećanja na žrtve nacističke agresije

BEOGRAD – Polaganjem venaca na mestima najvećih stradanja u Beogradu je danas obeležen Dan sećanja na žrtve agresije nacističke Nemačke na bivšu Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, koja je počela 6. aprila 1941. bombardovanjem glavnog grada, a zatim i drugih većih gradova širom zemlje.

Tim povodom održani su komemorativni skupovi kojima su prisustvovali predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradske uprave, udruženja boraca „6. april”, SUBNOR, penzionisanih pilota i drugih, kao i potomaka žrtava.

Član Gradskog veća Goran Kreclović i predstavnici boračkih i udruženja za negovanje tradicije položili su jutros vence kod fontane „Vrelo života”, koja je sagrađena u neposrednoj blizini palate „Beograd” kao simbol stradanja, ali i pobede života nad smrću u Drugom svetskom ratu.

Ispod Granitnog krsta u porti Vaznesenjske crkve venac je položio i savetnik u sektoru za boračko-invalidsku zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike Dejan Ristić. On je na spomen obeležju u Karađorđevom parku rekao da manifestacije povodom 68. godišnjice bombardovanja Beograda „imaju za cilj pre svega očuvanje dostojanstvenog sećanja na sve one nevino postradale civile i pripadnike oružanih snaga poginule u periodu od 1941. do 1945. godine”.

„Preciznih podataka nema ali se pretpostavlja da je u bombardovanju stradalo i teško ranjeno 3.000 ljudi samo na teritoriji Beograda”, rekao je on.

Predsednik udruženja „6. april” u Beogradu Stevan Stojanović je izjavio da ne može tačno da se kaže koliko je bilo stradalih 6. aprila, jer je Beograd povremeno bombardovan sve do septembra.

On je rekao da je u prvom naletu stradalo oko 4.000 Beograđana, a da je tokom celog bombardovanja bilo 10.000 žrtava u glavnom gradu.

„Najupečatljivije što mi je ostalo što je narod tog jutra trčao svako na svoju stranu, nije se znalo gde, ko ide, verovatno su ljudi tražili mesto gde da se sklone, a skloništa nije bilo baš mnogo”, priseća se Stojanović.

Član Gradskog veća Goran Kreclović podsetio je da se u Karađorđevom parku nalazilo jedno od najvećih skoloništa u Beogradu gde je nastradalo 192 ljudi.

U Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju venac je položio i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić koji je rekao da takvi datumi treba da se obeležavaju, ali i nastavi sa slobodarskim tradicijama kako bi Beograd bio „veliki slobodarski grad”.

Skup je održan i kod temelja srušene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, gde je održana manifestacija „Sećanje na 6. april 1941.” u okviru koje je otvorena izložba „Knjiga - umetnički objekat”.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić je podsetio da je tog dana pre 68 godina do temelja izgorela zgrada u kojoj je bilo smešteno više od 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.

On je rekao novinarima da će Narodna biblioteka u saradnji sa gradskim vlastima uskoro raspisati konkurs za idejno rešenje komemorativnog objekta, gde će biti organizovani kulturno - umetnički sadržaji.

Komandant Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, general potpukovnik Dragan Katanić položio je venac i odao poštu ispred spomenika 11-orici poginulih pilota Šestog lovačkog puka, koji su stradali tokom agresije nacističke Nemačke na bivšu Kraljevinu Jugoslaviju.

U okviru programa na Zemunskom keju tačno u podne proleteo je avion „Galeb 2”.

Agresija nacističke Nemačke, u istoriji poznata kao šestoaprilski rat, okončana je posle 11 dana kapitulacijom, posle koje su sile Osovine raskomadale i okupirale celu zemlju.

Operacija pod nazivom „Kaznena odmazda” počela je bez objave rata napadom na Beograd, koji je intenzivno bombardovan četiri dana.