Поглед на стварност

– Пре само десетак година појава дугометражних документараца у Србији била је више ствар ексцеса и ауторског садо-мазохизма, а њихови аутори углавном су наилазили на негодовање средине. У исто време, дуги документарци постајали су значајан део европског биоскопског репертоара, а о бројности и разноврсности фестивалске понуде да и не говоримо – коментарише за „Политику” пред вечерашњи почетак Другог фестивала дугометражног документарног филма, „Белдокс”, документариста Игор М. Тохољ. Тохољ је један од селектора ове филмске манифестације која ће се до 13. априла свакодневно одржавати у биоскопу „Балкан” и дворанама Дома културе Студентски град у Београду.

Срећом, потреба за гледањем дугог метра – а она у неким земљама извире из етичких норми дубоко укорењених у васпитање као саставни део образовно-културолошке матрице – и у Србији је постала све виднија и гласнија. Доказ за то су не само постојање оваквог фестивала (а није добио финансијску подршку ни града ни републике), већ и стасавање нових генерација српских аутора који, бавећи се промишљањем, истраживањем и представљањем света око себе, следећи естетска мерила, унутрашњи етички осећај и филмске критеријуме, стварају драматичне хронике приватних живота, наративне саге, визуелне есеје и интроспективне дневнике, чак и антрополошка или историографска дела која мењају наш поглед на стварност и утичу на свест.

Један од таквих филмова – „Довиђења, како сте?” Бориса Митића („Лепа Дијана”, „Умник Титаник”), сатирична документарна бајка о јунаку нашег доба који је спреман да умре за оно у шта верује, али не верује више ни у шта (избор од 120 најефектнијих српских сатиричних афоризама и више од 400 кадрова, снимљених током три године на путешествију по споредним путевима Србије), биће приказан већ вечерас на свечаном отварању ФДДФ-а у 19.30 сати у „Балкану”, као један од 11 филмова из регионалног такмичарског програма. Одмах затим, али ван конкуренције, биће приказан и овогодишњи добитник Оскара за најбољи документарни филм – „Човек на жици” Џејмса Марша, изванредна реконструкција „највећег уметничког злочина века”, догађаја који се на Менхетну десио 7. августа 1974. године, када је Француз Филип Пети стао на жицу разапету између две њујоршке „Куле близнакиње”, на висини од 400 метара...

Са „Човеком на жици” најављује се и међународни такмичарски програм од 15 дугометражних документараца из Индије, Америке, Швајцарске, Канаде, Италије, Немачке, Аустралије, Кине, Холандије, Јапана, Пољске. О њиховим вредностима размишљаће жири чији је председник легендарни британски аутор Лук Холанд, коме београдски фестивал приређује и ретроспективу, а међу члановима и швајцарски аутор Адријан Бласер и Мирољуб Стојановић. Жири регионалног такмичарског програма већ од вечерас ради у саставу Миодраг Милошевић (председник, Србија), Јуриј Меден (Словенија) и Марија Перовић (Црна Гора) и осим филмова из Србије вреднује и дела из Бугарске, Италије, Македоније, Хрватске и Грчке.

Директор „Белдокса” Младен Вушуровић (и један од селектора) као специјалне програме, осим ретроспективе филмова Лука Холанда, најављује и „Фокус – Јужна Америка” као филмску радионицу „Облачење – римејк” у којој ће учествовати 10 девојака, од двадесет до тридесет година старости, које ће учествовати у процесу настанка видео радова.

– Наш програм је резултат опчињености филмом, сензацијом и естетиком филма, катарзом коју носи, и још много више – људском врстом. Документарне филмове на нашем фестивалу можете са сигурношћу да одгледате са својом децом, јер су пуни живота и откривају свет за који се само заваравамо да више нема тајни – каже Вушуровић, напомињући да су цене улазница 150 и 200 динара.

Д. Лакић

----------------------------------------------------------------

Препоруке Макавејева, Перовића и Мирјане Карановић

Подршку „Белдоксу”, рецензијама појединих филмова, пружили су и редитељ Душан Макавејев, документариста Владимир Перовић и глумица Мирјана Карановић. Макавејев препоруку за гледање даје филму „Звер у нама” Ива Шаглиола, а није равнодушан ни на „Приче из Јодока” Анджеја Фидика. Владимир Перовић скреће пажњу на кинески филм „Црвена трка” Гана Чаоа (недавно је отворио и Солунски фестивал документарног филма), а за Мирјану Карановић пун је изазова филм „Мушко за воланом” Сузан Могул.