Одбијају понуђени смештај

Осим двоје стараца и три мајке са петоро деце, житељи нелегалног ромског насеља код Универзитетског села у новобеоградском Блоку 67, које су багери почели да руше у петак због изградње саобраћајнице, одбили су смештај у прихватилиштима. Кров над главом нису прихватили јер, како кажу, не желе да се раздвајају од супруга и „глава породице”. Огорчено су јуче дочекали Владана Ђукића, секретара за социјалну заштиту, и Љиљану Јовчић, секретара за дечју заштиту. Они су у остатак дивљег насеља дошли са представницима Центра за социјални рад који су пописивали Роме са пребивалиштем у Београду.

Поклицима „Идите одавде, није вам место овде”, „Не идемо никуда”, „И ми смо Срби” – њих 365 одговарало је на молбе представника града да се укрцају у аутобусе за превоз до прихватилишта. Образложење да су им тамо обезбеђени храна, нега и здравствена заштита, док им се не нађе трајни смештај, нису прихватили. Срђан Шајн, председник Ромске партије, рекао је да би најбоље решење било да контејнере, у које су планирали да скуће Роме у Бољевцима, преместе на садашњу адресу, код Универзитетског насеља.

– Где год оду линчоваће их. Град је одустао од неколико локација на којима је требало да буду расељени Роми јер су се житељи бунили. Роми нису способни да се баве пољопривредом. Знају да сакупљају и продају секундарне сировине којих по селима нема – тврди Шајн и додаје да на попис чекају већ десет година, а да се власт сетила тек сада, када су остали без домова.

Драган Ђилас, градоначелник, изјавио је после састанка са представницима ОЕБС-а и УНХЦР-а, да ће са овим институцијама град основати радну групу за решење проблема. Становницима дивљег насеља са пребивалиштем у Београду биће обезбеђен адекватан смештај, а они који нису из престонице мораће да се врате у средине из којих су дошли.

– Објавићемо податке о онима који користе несрећу становника нехигијенских насеља за лично богаћење. Наш задатак је да то спречимо и учинимо све како би ромска деца кренула у обданишта и школе и касније имала шансу да постану равноправни део друштва – рекао је Ђилас.

Допративши мајке које су прихватиле смештај у Дом „Дринка Павловић”, Јовчићева је изјавила да се у причу умешао неко коме малишани нису приоритет.

– Понудили смо оно чиме тренутно располажемо, а то су прихватилиште и прихватна станица у Булевару ослобођења 219, Дом „Дринка Павловић” у Косте Главинића 14 и Прихватилиште у Кумодрашкој улици 226а. Слободних места у вртићима на Новом Београду има, тако да родитељи могу да поднесу захтеве Предшколској установи „11. април”. За децу у Дому „Дринка Павловић” обезбеђен је и превоз до школе и натраг – рекла је Јовчић.

На примедбу да се чини како је рушење и пресељење изведено на брзину, без припрема да се обезбеди смештај, због чега су и деца спавала на ливади, Ђилас је за Телевизију Б92 изјавио да је град Ромима одмах понудио исто што им нуди и данас – смештај, који су поједини прихватили да би се потом предомислили под утицајем, како је казао, „својих вођа”.

Градоначелник је био изричит да никоме неће дозволити да, како је рекао, „уцењује град”.

-----------------------------------------------------------

У уџерицама за 50 евра месечно

Енвер Коваци, председник Удружења Рома расељених са Космета, демантовао је изјаве да је он тај који управља овим нехигијенским насељем и наплаћује ренту житељима.

– Немам ништа са тим. Оптужују ме да од њихове кирије купујем мобилне телефоне и аутомобиле. Нормално је да имам телефон који кошта свега 500 динара и комби који сам платио око 500 евра и не знам шта је ту спорно – рекао је Коваци истичући да је све што има стекао радом.

Његов говор је прекинула Ромкиња, избеглица из Хрватске, која је са дететом у наручју истрчала пред новинаре и узвикивала да је истина да им Кораци наплаћује станарину у уџерицама.

– Плаћамо му 50 евра за смештај и 1.500 динара за струју. То је истина, а што нико не сме ништа да каже, друга је прича – рекла је она, али су је комшије прекинуле претњама.

– Ћути. Знаш ли ти шта причаш. Ућуткаће те ако нећеш сама да држиш језик за зубима. Запалиће ти бараку па ћеш видети онда шта је невоља – опрезно су јој се обраћали Роми.