Преспавати повратак

Ако вам ништа друго не иде од руке, ако вам је каријера у запећку или ако вам затреба мало новца, увек постоји излаз – вратите се у прошлост. Шта је боља вест за медије од поновног окупљања неког легендарног бенда? И даље има фанова који би љубили земљу којом њихове музичке иконе из младости ходају, па зашто им не дати шансу? Сви ће писати о томе, нова, повратничка песма, каква год била, постаће хит, а и Интернет пружа неслућене могућности.

О томе да је растанак тежак знају сви, међутим, и поновни састанак може бити тежак, али и потпуно погрешан. У мору најава поновног окупљања овог или оног некада успешног бенда, многе не чуди што се постављају питања да ли ће се публика широм света уморити од овог музичког „тренда”. Јер, постоје имена која би требало да оставе да прошлост говори за себе, никако да је оживљавају, честа је оцена.

Звезде осамдесетих година прошлог века, британски састав „Spandau Ballet” најавио је прошле недеље да ће све разлике оставити по страни и кренути на повратничку турнеју. Да ли су се помирили зато што су недостајали једни другима, због многобројних фанова или искључиво јер им фали покоја фунта, ускоро ће бити јасно, будући да ће у октобру одржати велику турнеју по Великој Британији, а један од концерата у лондонској 02 Арени већ је распродат.

И Пол Сајмон и Арт Гарфанкл, после пет година, недавно су се појавили на сцени њујоршког Бејкон театра заједно. Сајмон је најавио да ће у јуну започети турнеју по Аустралији и Новом Зеланду.

За разлику од неких веома успешних окупљања, попут оног групе „Полис” или састава „Ван Хејлен”, има и оних који су изневерили очекивања, како фанова, тако и критичара. Британски лист „Индипендент” недавно је објавио листу најгорих окупљања, коју су отворили „окрњени” „Битлси”. Наиме, „тритлеси”, како су их назвали, односно преостали чланови легендарног ливерпулског састава Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар 1995. године окупили су се да би снимили две необјављене песме Џона Ленона – „Free as a Bird” и „Real Love”. Резултат је био такав да је и сам Макартни, слушајући студијске снимке, признао да је „боље преспавати их, него преслушати”. „Спектакуларно лоши синглови и травестија неукуса”, писали су и критичари.

Још један легендарни, али амерички, бенд „Дорс” који је поодавно остао без свог „заштитног знака” Џима Морисона, 2002. године поново је засвирао заједно. Реј Манзарек и Роби Кригер ангажовали су Иана Ешбурија, певача британског састава „Калт”, да би направили „Дорсе” за 21. век. Међутим, све је неславно прошло, а још их је и оригинални бубњар бенда Џон Денсмор тужио за злоупотребу имена групе. „’Дорси’ не постоје без Џима. Могу се звати ’Виндоус’, ’Хингс’, не занима ме како, само да нису ’Дорс’”, изјавио је Денсмор. Музичка штампа широм света их је „покопала”.

Састав „Квин” је прошле јесени напунио Београдску арену, у оквиру турнеје поводом промоције повратничког албума „Cosmos Rocks”. Али, оцена „Индипендента” јесте да је један и једини Фреди Мерјкури незаменљив. Избор крајње неприметног Пола Роџерса претворио је повратак „Квина” у суноврат, објашњава овај дневни лист.

За најављеним повратничким синглом и светском турнејом британског женског састава „Spice Girls”, како су медији извештавали пре две године, владала је велика помама. Прогнозе су биле да ће енглеске девојке поново освојити свет лепршавим песмицама и полетним кореографијама. Уместо тога, читали смо извештаје о њиховим концертима у полупразним дворанама у Америци, а нови сингл „Headlines (Friendship Never Ends)” био је тек на 11. месту топ-листе.

Шта тек рећи за „Секс пистолсе”. Њихов излет из 1996. годинезавршио се потпуном катастрофом, пише „Индипендент”. Да би нешто зарадили, кренули су на турнеју названу „Filthy Lucre”. Публика у Шведској их је гађала свим и свачим, а у Британији посетиоци њихових концерата су се досађивали. „Џони Ротен изгледао је као геј Барт Симпсон”, писао је својевремено „Обзервер” и приметио да за „Секс пистолсе” дефинитивно „нема будућности”, како је некада певао Ротен. Шест концерата је отказано, али неуспех те турнеје није их поколебао. И прошле године, опет су се вратили, наравно, зарад новца, а гледала их је и наша публика на „Егзиту”.

Ова музичка имена појављују се и на разним другим листама најгорих, које су се појављивале протеклих година. У то неславно друштво многи су уврстили и „Хепи мандејс”, „Велвет андерграунд”, „Флитвуд Мек”, „Аларм”…

А како ће ове године проћи „Блур”, „Меднес”, „Фејт ноу мор”, „Лимп бизкит”, „Ноу даут”… и да ли ће се наћи на листи најбољих или најгорих, сазнаћемо врло брзо.