Србија граби на северозапад

Погледате ли најновији преглед стања информатичких технологија који „Политика” пре свих објављује, уочићете без имало напрезања да Србија стреми на северозапад. Другим речима, да се све брже приближава суседним и најближим европским земљама које су јој у коришћењу рачунара и пратеће опреме прилично одмакле.

Врхунски познавалац тржишних прилика, дипл. инж. Милован Матијевић, који већ пола деценије темељно прати сва информатичка збивања у нас и околини (издаје годишње анализе под именом СИТО – Српска информатичко-технолошка осматрачница), објашњава да је то плод крупног скока у 2007. и завидног искорака у претходној години. Лане је забележен пораст од 18,8 одсто, чиме је вредност куповине и продаје премашила 545 милиона евра. Шта да очекујемо у години чију смо четвртину већ прегрмели?

Своја предвиђања наш саговорник је сажео у три речите поруке.

Пожељно укрупњавање

Прво, у години дубоке финансијске кризе ИТ предузећима се препоручује да залихе сведу на пожељну меру, да осавремене пословање и да уведу технолошке новине. У првих девет месеци доживеће „ниску ИТ сезону”, зато је пожељно да се укрупњавају (већа преузимају мања), јер ће једино тако спремно дочекати опоравак потражње.

Друго, српска влада би требало да привуче четири милијарде евра помоћи, улагања и позајмица: уколико толики новац пристигне, ИТ тржиште неће опасти, само ће се пораст успорити; у супротном, могуће је, чак, назадовање.

Треће, за кориснике је ово година налажења најповољнијих исхода: смањење трошкова, али не и улагања. Ако се издвајања за ИТ укину, уштедеће тек један одсто укупних трошкова, али ће зато добит смањити за трећину!

У минулих пет година, наглашава дотични директор консултантско-аналитичке куће „Минеко” из Београда, вредност ИТ тржишта се удвостручила, а улагања по становнику порасла са 31 на 74 евра. Иако је веома убрзано расло у протекле две, у коначном износу заостаје за хрватским (960 милиона евра и 218 по становнику) и словеначким (670 милиона евра и 335 по житељу). Зато је јаче у односу на мање суседе (Црна Гора, Македонија, БиХ и Албанија), што значи да овдашња индустрија опреме и програма има добре изгледе за извоз.

Према врсти улагања, највише новца у нас одваја се за набавку опреме – готово лавовски део (67 одсто), за услуге (21) и програме (12). Мада су велике годишње стопе пораста очигледне у сва три подручја, најбрже су напредовали потоња два – услуге (25 посто) и програми (27).

На мети мултинационалки

И поред овако ружичасте слике, многа информатичка предузећа су забринута за своје пословање у овој години. Увећање тржишта је велико, али је преполовљено у односу на 2007! Додатне бриге доноси то што се из тромесечја у тромесечје успорава – у првом 2008. износило је 38 процената, а у последњем само пет. У завршном је изостао учинак „високе сезоне”, а велики испоручиоци су обелоданили замашне губитке изазване курсним разликама, опадањем пословних прихода и стропоштавањем добити (профит) за готово половину.

Охрабрује, међутим, што је влада најавила какав-такав привредни раст (испрва око три одсто) и новчану потпору посусталој економији. Уколико се то испуни, а Народна банка истовремено одржи курс динара, ИТ тржиште у Србији не би требало да доживи пад, већ успорени пораст, наговешћује Милован Матијевић. У најповољнијим условима, достигао би осам одсто!

Србија ће као брзо растуће тржиште постати привлачна међународним ИТ компанијама које ће му својим присуством помоћи да сазри. Уз годишњу стопу раста од 25 одсто (што је у овој, по свему судећи, недостижно), требало би по величини и устројству да буде као мађарско 2005. А године 2112. да достигне улагања по становнику од 186 евра.

Какве се поуке могу извући?

Информатичка индустрија испољава неколика преимућства: знатно више оплођује уложени новац, за удео у подели светског колача потребно је кудикамо мање новца него за индустрију, издвајање за технолошке потребе у непосредној је спрези са материјалним и духовним напретком и зауставља се „одлив мозгова”.