И Немци у трци за метро

После Аустријанаца, у разговоре о изградњи београдског метроа укључили су се и немачки стручњаци. Адолф Милер Хелман, електроинжењер кога је делегирао град Минхен, јуче је са представницима Скупштине града покушао да пронађе „чаробну формулу” за решење проблема саобраћајног колапса у српској престоници.

Он је скоро цео дан слушао предавања градских челника о томе са каквим саобраћајним недаћама се Београд суочава, као и шта је досад урађено у оквиру изградње метроа. Тако му је др Драгољуб Ђаконовић, секретар за саобраћај, објаснио да је тренутно стање неодрживо и да постоји велика потреба да се нешто промени.

– Донели смо чврсту одлуку да изградимо метро. То је одувек било политичко питање, али су овог пута политичари решили да ствар препусте стручњацима – истакао је др Ђаконовић, наглашавајући да ће изградња метроа захтевати велика улагања.

Немачки експерт имао је прилику да се на теоретском нивоу упозна са функционисањем јавног превоза у Београду, а данас ће у пракси моћи да се увери са каквим се све мукама у саобраћају суочавају Београђани.

– Постојећим аутобуским системом немогуће је задовољити потребе милионског града. Београд нема много времена да донесе одлуку о томе који ће вид метроа да гради. Али, шта год да одлучите, саобраћај ниједног тренутка не сме да стоји – рекао је Милер, који је од 1982. до 2008. године обављао различите функције у оквиру Асоцијације предузећа за јавни превоз Немачке.

После њега, у главни град би, највероватније, требало да дођу и стручњаци из Шпаније. Они ће такође изнети предлоге о томе који тип метроа би Београду највише одговарао, да би на крају Скупштина града усвојила коначно решење.

Овакав систем доношења одлуке о стратешки важном пројекту, као што је изградња метроа, наишао је на одобравање стручне јавности. Тако Милан Милосављевић, који је седамдесетих година прошлог века учествовао у изради идејног решења за тешки метро, каже да је коначно дошло време да стручњаци буду укључени у цео пројекат.

– Добро је што је градоначелник одлучио да уместо политичарима овај посао препусти експертима. Али, не сме се на томе стати. Требало би и сами грађани, који ће свакако финансирати изградњу метроа, да о томе дају мишљење, можда и путем референдума – каже Милосављевић, додајући да би било боље када би разговори које градски челници обављају за иностраним стручњацима били отворенији за јавност.

Он напомиње и да ће, када изградња метроа коначно буде почела, то створити још веће саобраћајне гужве.

– За који год тип метроа да се определе, радови ће неминовно изазвати застоје на улицама. То што ће се метро правити испод земље не значи да ће друмски саобраћај бити поштеђен колапса. Због тога би већ сада ваљало размишљати о овом проблему – упозорава Милосављевић.