ЖИВОТА РИСТИЋ

У мом односу према ћирилици постоје два потпуно различита периода – до одласка у Немачку 1978. и после повратка у Србију након 16 година. До одласка у Франкфурт мислио сам да је наша ћирилица савршенство од писма. Равно калиграфији. Што ни данас, по мени, није далеко од истине. И она, дакле, није за некакав цивилизацијски музеј.

Ћирилица је доказ да смо као народ богатији од много већих нација, јер у ово време Интернета, глобализације и доминације латинице, преко енглеског језика, имамо нешто што је само наше и нама разумљиво. Језици су једно, али имати своје самосвојно писмо је нешто сасвим друго. То је још један разлог због којег се ћирилице не смемо одрећи.

Иако је ћирилица моје приватно писмо, ја пишем латиницом, али се потписујем ћирилицом. Неће ми нико веровати, али ја слова као што су љ, њ, ђ, ч, ћ, ш... у латиничном писму пишем ћирилицом, јер су ми много једноставнија него латинична. Слова ђ, љ или њ, на пример, у латиници се састоје од два слова. У ћирилици су једно. И то мени не смета. Тешко је ономе ко чита моје белешке, али и то је лако савладиво ако се хоће.

И још један детаљ је веома важан за мој однос према ћирилици. Једном приликом, боравећи у Франкфурту, посетио сам музеј – родну кућу великог Гетеа. И тамо видео пресуду земаљског суда у којој се великом песнику, у случају да настави писање својих песама латиницом, а не обавезном готицом, прети неким грозним батинама. А он је, само, испод те пресуде својом руком написао: "Да ми нисте претили, можда бих и писао готицом". И, наравно, наставио је да пише латиницом, коју су Немци, као практичан народ, да би се приближили осталом латиничном свету, сасвим лако прихватили а своју готицу послали у музеј. Одрекли су се готице да би лакше комуницирали и трговали са светом, јер тај свет није био спреман да учи њихово писмо да би само пословао са њима. Оставили су готицу и преплавили Европу својом робом.

Шта хоћу тиме да кажем? Да свако натурање и наметање нечега силом закона, па и устава, макар и националног писма, није добро. Ствара отпор у људима. Суд је батинама претио великом Гетеу. И шта је произвео – инат. И то код једног од највећих немачких умова.

Готици као и нашој ћирилици, као писмима, ништа у суштини не фали. Китњасте су. Занимљиве. Самосвојне. Оригиналне, али и – егзотичне. Нису за ширу употребу. Свет трговине и индустријализације у време Гетеа видео је у латиници универзално писмо. У реду, говоримо различитим језицима, али хајде да ту ствар бар мало упростимо – пишимо истим писмом. Доцније се енглески убацио као језик већег дела западне цивилизације, али латиница ничим није угрожена. Напротив.

И на крају да се још једном вратим свом измешаном писму. Као што с лакоћом у латиничном тексту убацујем ћирилична слова љ, њ или ђ, у свом мозгу сваки пут морам да "кликнем" не бих ли без грешке написао ћирилично слово ж. Почетно слово мог имена. Једноставно, оно ми је у ћирилици много компликовано. Али ми зато када узмем "Политику" у руке ништа не смета. Све ми је потаман, и драго ми је што је штампана у ћирилици.

Универзитетски професор и банкар