Историја написана срцем

Сутра вече у Берлину, данас главном граду већ одавно уједињене Немачке, главном седишту Европске академије за филм, свечаном церемонијом доделе "европских оскара", награда ЕФА (некадашњи "Феликс"), биће обележен јубилеј: 20 година постојања Академије и додела њених годишњих награда према одлуци гласова њених 1.800 чланова.
Уочи овог, за европску кинематографију, најзначајнијег свечаног догађаја, у ексклузивном разговору за "Политику", која Академији срдачно честита јубилеј, славни немачки редитељ Вим Вендерс, као председник Европске академије за филм, износи своја сећања на почетке и говори о потреби постојања заједничког, европског филмског дома.

Те 1988. године за најбољи европски филм био је проглашен "Кратки филм о убијању" пољског редитеља Кшиштофа Кишловског, а Ви сте за "Небо над Берлином" освојили награду за најбољу режију. Педро Алмодовар је тек био "европско откриће године" са филмом "Жене на ивици нервног слома", Бергман и Мастројани примили су награде за животно дело...

Био је то буран и дирљив догађај. Примајући награду, Кишловски је тада изговорио: "Надам се да је Пољска део Европе", а та реченица са ове временске дистанце заиста симболизује колико се Европа променила. Засузиле су нам тада и очи када је грузијски редитељ Сергеј Параџанов неочекивано скочио на сцену да би се поклонио и пољубио руку Фелинијевој жени Ђулијети Масини која је тада награђивала Марчела Мастројанија. Све је тада било спонтано јер смо сви били еуфорични; изненада смо постали свесни да радимо нешто заједничко и добро. Ми – филмски ствараоци из свих крајева Европе, подарени талентом за имагинацију, ни у највећим сновима нисмо могли тада да замислимо колико ће наш континент бити другачији данас, када прослављамо двадесету годишњицу.

Европска филмска историја бележи и да сте Ви заслужни за оснивање Академије?

Касних осамдесетих година настала је дубока криза филмова снимљених у Европи, гледаоци као да су били изгубили поверење у наше филмове, а аутори у саме себе. Било је и више него јасно да се мора нешто учинити за европску кинематографију, да се мора смислити нешто чиме би се снажније могли супротставити брзом нарастању моћи Холивуда.

И тако је рођена идеја о потреби постојања ЕФА?

Знали смо да би окривљавање других за нашу кризу било потпуно погрешно. Јасно је било да морамо поново да откријемо сопствене квалитете забаве, да разумемо да ауторски филм не значи снимати филмове само за себе, да научимо како да урадимо локални филм који би покренуо европску публику. Из свега тога родила се идеја о оснивању Европске академије за филм, са намером да да пуну подршку у настајању и промоцији европских филмова, да пренесе искуства младој генерацији. У најкраћем: да преузме одговорност за наш, филмски, допринос европској култури.

Није постојала намера да се "конкурише" Америчкој академији за филм?

Да се конкурише – не. Да се преузму нека њихова искуства и да се европски филм бори за европску и светску публику – да.

Је ли тих касних осамдесетих било тешко да се идеја спроведе у дело?

Постоје три особе према којима и овом приликом морам да изразим дубоко поштовање и велику захвалност, јер без политичке подршке и њиховог уметничког и интелектуалног утицаја не би било Европске филмске академије. То је Фолкер Хасемер, тадашњи берлински сенатор за културу, који је уложио сав свој политички утицај и енергију да окупи европску индустрију у Берлину да прослави европски филм на првој церемонији. Затим, ту је мој драги колега, мађарски редитељ Иштван Сабо који је, осим што је уложио свој европски дух у Академију, срочио тада Апел европских редитеља, као иницијално писмо за оснивање Академије. Писмо је потписало 14 аутора, укључујући и Ангелопулоса, Бергмана, Фелинија, и оно је постало кредо наше асоцијације. На крају, али никако последњи, ту је и маестро Ингмар Бергман, наш први председник и херој многих европских филмских аутора.

Колики је утицај промена које је Европа доживела за ових 20 година, на саму Академију и доделу њених награда?

Када смо почињали, већали смо само о двадесетак филмова који су били произведени у европским земљама. До данас се тај број умногостручио, Европа се ујединила. Због тога смо пре десет година одлучили да уместо система жирија у виду националних комитета, уведемо демократску процедуру.

Шта то тачно значи?

Значи да свако из европске филмске индустрије може да пријави свој филм за Европску филмску награду. Сви пријављени филмови дају се на гледање свим члановима ЕФА који гласајући одлучују о листи номинованих, коначно и о добитницима награда.

Да ли се догађало да онда свако гласа за филм из сопствене земље?

Вероватно да јесте, али наша јасна порука свим члановима ЕФА била је – "размишљај европски! Бори се за филм са европским потенцијалом, за европско гледалиште. Остави национално размишљање за собом!" Током ових година то се показало исправним, и данас могу да тврдим да смо начинили велики корак напред.

Шта бисте издвојили као најзначајнији допринос ЕФА филмске академије?

Изградили смо мост између индустрије и аутора и дали европски дом свим секторима филмског стваралаштва. Подржали смо живот у различитости и пружили уживање у њој, церемонију доделе награда начинили мултикултуралним окупљањем европске фамилије и пружили стално нарастајућу платформу за промоцију европских филмова. Ове године, уверићете се и сами, обезбедили смо и директан пренос у 60 земаља Европе и света који тако може да открије све богатство различитости европског филма. Пред нама је у будућности још много изазова, али сваки је изазов и шанса за победу, за јачање културне и друштвене одговорности у заштити и промовисању европске филмске културе.

-----------------------------------------------------------

Михалков и кавијар, на почетку

– У још увек подељеном граду и на, политички, подељеном континенту било је веома дирљиво када је на сцену спонтано истрчао Никита Михалков са торбом пуном руског кавијара, предавши је легендарном глумцу Курту Буа који се управо захваљивао поводом награде за споредну улогу у мом филму "Небо над Берлином" – присећа се Вим Вендерс почетака додела награда тек установљене Европске филмске академије.

-----------------------------------------------------------

Номинације Манојловића и Пејовића

За српску кинематографију велики је успех што су се међу номинованима за награду ЕФА 2007. нашла и наша два филмска ствараоца - глумац Предраг Мики Манојловић (за улогу у филму "Ирина Палм" Сема Грабарског) и композитор Дејан Пејовић (за оригиналну музику у филму "Гуча" Душана Милића).