САД би браниле Израел од Ирана

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. новембра - Само што је блеском блицева овековечен договор да Израелци и Палестинци покушају да се измире, над Блиским истоком су опет севнуле стратешке муње. Да сам на месту Израелаца, схватио бих озбиљно претње које им упућује Техеран, изјавио је синоћ шеф Беле куће Џорџ Буш, реагујући на изјаву иранског председника Махмуда Ахмадинежада да "ционистички режим не може да преживи".

- Да ли би Америка војно реаговала на страни Израела, ако би га Иран напао - упитао је водитељ Си-Ен-Ена.

- Апсолутно, подржали бисмо нашег савезника ако га Иран нападне - одговорио је Буш. Није желео да каже у чему би се огледао такав одбрамбени аранжман, образлажући да је цела ствар још "хипотетичка".

Вашингтонска администрација види, иначе, у Ирану "главну претњу регионалној и глобалној стабилности", па је Буш недавно упозорио да би евентуално атомско наоружавање те земље "могло да изазове трећи светски рат". Како Иран није био позван на прекјучерашњу међународну конференцију у Анаполису, посвећену сређивању односа између Израелаца и Палестинаца (којима се обећава држава), поједини аналитичари су ту околност протумачили и као наговештај да Америка и арапске сунитске власти теже стварању савеза против ширења утицаја шиитског Техерана, у чему заједно наслућују "растућу опасност".

Већина познавалаца се слаже да је шездесетогодишњи конфликт између Израелаца и Палестинаца главни извор свих драма у региону па и да доприноси ширем заоштравању међународних односа, поготову исламског света са - Америком, а нарочито после њене инвазије на Ирак. Замерке Вашингтону за једностраност - исказане у прилог Израелу, а потом и у одлуци да се нападне Ирак - стизале су и из Европе, од Париза до Москве.

Бела кућа је сада, изгледа, решила да коригује свој приступ. Затражила је прилично широку интернационалну подршку да се нађе решење за најистрајнију савремену светску кризу.

Део надлежности у таквом подухвату прелази на друге. Париз ускоро треба да буде домаћин скупа за спољну финансијску подршку мирењу Израелаца и Палестинаца, а Москва најављује да ће организовати наставак конферисања започетог у Анаполису. Руси ће, како тумачи данашњи "Вашингтон пост", применити шири, регионални, захват - да се регулишу односи између Израела и околних земаља, пре свега Сирије, која тражи да се његове трупе повуку са окупиране Голанске висоравни.

Ситуација на Блиском истоку је толико компликована да је нагнала Буша да призна, како је рекао, да се локалним актерима "не може наметати визија". Кад се има у виду досадашњи његов курс, таква изјава делује као поприлична "одступница". Промена се тумачи на разне начине, а нарочито његовом потребом да с председничке функције оде (у јануару 2009) као лидер који неће бити упамћен само по кошмару који је изазвао походом на Ирак - него и као први амерички лидер који се заложио за стварање палестинске државе.

Невоље не јењавају. Буш пројектује државу Палестинаца, уз остало, као демократску земљу, али победника на њиховим изборима, покрет Хамас, сматра и даље терористичком организацијом, као и изборно ојачани либански Хезболах. Као помагаче оба та "Х" - осуђује Иран и Сирију, које види и као додатне компликаторе ситуације у Ираку…

За ланац ломова се, у међувремену, овде одомаћио израз "проширени Блиски исток", који знатно надмашује класичну омеђеност тог кризног жаришта, све до Авганистана, па и до Пакистана, у чијим се брдима, како се претпоставља, налази Осама бин Ладен.

Како нема наговештаја да би јој се проширила спољна војна потпора, Америка сада настоји да прошири дипломатску подршку, без прејудицирања метода и редоследа корака за решавање кризе на Блиском истоку. Али само у односима између Израелаца и Палестинаца стоји низ тешких ребуса, као што су - статус Јерусалима, одређивање међусоб+них граница, повратак палестинских избеглица и повлачење израелских насељеника…