Занемеле гусле у Никшићу

Никшић – „Ој, никшићка Жељезаро Црне Горе огледало”, „Што ме мајко не потури где никшићко пиво цури”... Ове и друге песме до не тако давно певали су радници у граду под Требјесом, а запослени у трговини и угоститељству и другим услужним делатностима су са нестрпљењем чекали дан када ће запослени у Жељезари, Рудницима боксита и пивари примити плату, јер онда у граду све оживи.

Данас у Никшићу више ником није до песме, па ни запосленима у локалној управи који такође на време не примају зараду. Хиљаде Никшићана остају без посла, предузећа иду у стечај, а појединци још не могу да верују да је све ово снашло некадашњи индустријски центар Црне Горе.

У великој невољи која је задесила никшићке колективе многи спас виде у црногорској влади и њеном првом човеку Милу Ђукановићу, рођеном Никшићанину. Председник републичке Скупштине Ранко Кривокапић на недавном промотивном скупу у Никшићу рече да је Мило челик, а Жељко Штурановић, бивши премијер, душа Никшића. Многи заиста верују да ће Мило помоћи да Жељезара стане на ноге, да покрене производњу, да власник пиваре компаније ИБВ не затвори пивару „Требјесу”, како се прича.

Много је колектива којима је потребна помоћ у родном граду црногорског премијера. Међутим, има и оних којима готово да нема помоћи. У никшићком Руднику боксита пре два дана на Скупштини акционара помињало се увођење програмираног стечаја, јер је овај колектив у последње четири године пословао са губитком од 75 милиона евра. Ископали су више од 1,5 милиона тоне руде и произвели губитке. У минулој години овај колектив који упошљава 1.250 људи пословао је са минусом од 9,19 милиона евра док у овој години прогнозирају да ће губитак износити од 14 до 27 милиона евра. Сасвим је извесно да ће уколико се наредног месеца у никшићком Руднику који послује у саставу компаније ЦАЦ уведе стечај, неколико стотина радника остати без посла.

Још пре две године први човек никшићког рудника директор Игор Кисенков упозоравао је на тешко стање у овом колективу због наслеђених дугова, вишка запослених, доследне примене колективног уговора, старе и израубоване опреме. По његовим речима у руским рудницима који припадају тој компанији за годишњу производњу од око 600.000 тона потребно је 300 радника.

У Жељезари је од пре неколико дана више од хиљаду радника на принудном одмору. Разлог је недостатак сировина за производњу челика. У ХТП „Оногошт” већински власник ХЛТ фонд је увео стечај . Од око 150 радника велика већина ће остати без посла пред сам почетак туристичке сезоне. И овај колектив пословао је са губитком, као и многи у граду под Требјесом у којем радници запослени у АД Ливница, у власништву италијанске компаније ГАТИ штрајкују више од годину дана због непоштовања колективног уговора од стране власника.

У црногорској Електропривреди чије је седиште у Никшићу и на чијој се територији налази највећи произвођач струје ХЕ „Перућица” ради се на реализацији међународног тендера за докапитализацију. И у тој компанији у којој више од 3.000 запослених прима највеће зараде у Црној Гори ради се на социјалном програму, јер би средином лета или почетком јесени велики број радника могао остати без посла.

Очито је да многи планови и пројекти приватизованих фабрика нису реализовани. Велики број радника ће остати без посла, због глобалне или неке друге кризе, али сасвим је сигурно не својом кривицом. Град Никшић више неће бити што је некад био, индустријски центар Црне Горе. Све је мање индустрије у граду у коме се ових дана готово и не чује песма.