Мере нису инфлаторне

Ниш – Мере за превазилажење кризе које је у уторак предложила Влада Србије много су боље него што је раније наговештавано, када је било говора да ће се повећати порез на додату вредност или нешто слично.

Ово је јуче, у сусрету са привредницима у Нишу рекао гувернер Радован Јелашић, који је при том посебно нагласио:

– Највећи број мера није из групе инфлаторних и само ће део можда утицати на повећање ценa. Кризаће се, сигурно, много више осетити наредних месеци, него што се осећа сада.

Привредници Ниша су упозорили на заоштравање услова за добијање кредита без којих је, како су истакли, тешко опстати у садашњим условима привређивања. Гувернер Јелашић је одговорио да је „дуг зао друг” и да је „готовина” у ова времена злата вредна:

– Мора се знати да банке у Србији нуде кредите по систему „понуде кишобрана када сија сунце”, а траже да се кредити врате „када пада киша и када је кишобран најпотребнији”. Срећа је, међутим, да у нашој земљи ипак има више банака – рекао је Јелашић.

Јелашић је оценио да ће банке морати посебно да се позабаве питањем броја запослених, истакавши да му још увек није јасна експанзивност коју су банкарске организације показале у претходном периоду, када су отварале експозитуре и филијале и у местима за која се знало да ће депозити бити мали.

– Уопште се не осећамо прозваним у Народној банци када се говори о проблему запошљавања. Напротив, у НБС је број упослених са 5.500 смањен на 2.300, што ће сигурно знатно утицати на смањење укупних трошкова у односу на 2008. годину.

Коментаришући оцене привредника да су државна предузећа главни генератори неликвидности у Србији, јер не враћају уредно своје дугове, као и велики трговински ланци, гувернер је рекао да се у претходном периоду више трошило него што је требало и више него што су приходи дозвољавали. Убудуће ће потрошња морати знатно да се смањи јер су дефинитивно прошла времена када се мислило да ће „рупе” у буџету попуњавати неко други.

У Нишу је гувернер Јелашић говорио и о наводном сугерисању ММФ-а да се уведе евро као законско средство плаћања и у Србији. По његовим речима, то се односи само на земље источне Европе које су чланице ЕУ, а не и на нашу земљу, односно српски медији су „то мало домислили”.