Сиромашне општине страхују због нових мера

Одлука Владе Србије да део буџетског дефицита од 100 милијарди динара „закрпи” тако што ће градовима и општинама у Србији уместо планираних 40 уплатити само 25 милијарди динара, највише ће погодити најмање и најнеразвијеније општине које више од 50 одсто буџета пуни овим средствима. Извесно је да ће смањење средстава озбиљно угрозити планирана улагања у локалну инфраструктуру. Представници локалне самоуправе указују на то да је укупно уштеда у републичком буџету само око десет одсто, док смањење трансфера локалним самоуправама за 15 милијарди представља чак 37 одсто од укупно планираног новца који је држава према Закону о финансирању локалне самоуправе дужна да им уплати.

Према изјави министра за Национални инвестициони план Верице Калановић, међу најнеразвијеније општине у Србији спадају Лебане, Бојник, Тутин и Сјеница, а најразвијеније су Београд, Зрењанин и Инђија. У Сталној конференцији градова и општина очекују да ће, с тога, владиним мерама најмање бити погођени градови са највећом наплатом изворних прихода и највећим инвестицијама – Београд, Инђија и Пећинци.

„Пећинци су општина са највећим гринфилд инвестицијама по глави становника и највећим буџетом, који је чак 2,1 милијарду. Од тога нам се из републичког буџета преноси око 100 милиона, дакле нешто око пет одсто”, каже председник Скупштине општине Пећинци Живко Марковић. Он очекује да се штедња не одрази на улагања у инфраструктуру у овој општини, а вероватно ни на плате у буџетским делатностима на које одлази око пет одсто буџета. Општина Пећинци карактеристична је и по томе што су плате у привреди много веће него у ванпривреди и у децембру прошле године просечно су износиле 75.000, односно 35.000 динара.

„Просечне плате запослених у локалној самоуправи су такође око 35.000 динара. Имамо 59 запослених, од којих се седморо пријавило за добровољни одлазак уз отпремнину. Међутим, мораћемо још да смањимо тај број на 40 запослених, пошто претпостављамо да ће неки стандард који ће влада поставити бити 1,8 запослених на хиљаду становника.

У општини Куршумлија, која има исто око 20.000 становника, као и Пећинци, локална администрација запошљава 96 људи. За социјални програм заинтересовано је само троје. Трансферна средства из републике чине око половину општинског буџета, па би њихово смањење, како каже председник општине Зоран Вучковић, угрозило чак и текуће одржавање инфраструктуре.

„Надам се да проценат смањења неће бити исти за све општине, јер сада кад привреда у нашој општини не ради, ово нам је најважнији извор прихода у буџету који је само 309 милиона динара. И уз максимално смањење јавне потрошње питање је да ли ћемо моћи да изградимо систем водоснабдевања и асфалтирамо сеоске путеве, што су били најзначајнији планови за ову годину”, каже Вучковић.

Градоначелник Врања Мирољуб Стојчић наглашава да ће смањење средстава, која сада чине 25 одсто буџета Врања, угрозити и пројекте у којима град учествује са Ју-Ес ејдом или у оквиру НИП-а, као што је изградња вртића за 400 деце.

„Бележимо раст сопствених прихода у односу на исти период прошле године и ако се то настави ублажиће се последице мањка новца из државне касе”, додаје Стојчић.

У градској администрацији је 294 запослених, што је мање него што је систематизацијом предвиђено, али ипак превише у односу на 100.000 становника, колико има Врање.

Драган Поповић, председник општине Мајданпек, у којој трансферна средства чине 50,27 одсто локалног буџета, каже да не жели да лицитира како ће се владине мере одразити на локалне самоуправе у Србији. „Мислим да још нико тачно не зна о каквим мерама се ради. Верујем да ће влада водити рачуна о свему и да ће донети такав пакет мера који се ни у једном сегменту неће одразити на нормално функционисање локалних самоуправа. Општина Мајданпек из републичког буџета добија трансферна средства од 166 милиона динара и надам се да та средства неће бити укинута нити смањена”, објашњава Поповић.

Општинска управа тренутно запошљава 92 радника, и просечна плата је 17.851 динар нето. За понуђени социјални програм за решавање вишка запослених за сада се изјаснило 12 радника.