Новинар победио Белгију

Европски суд за људска права у Стразбуру осудио је белгијску владу због кршења права седме силе и подривања слободе штампе. Бриселу је наложено да плати одштету у висини од десет хиљада евра немачком новинару Хансу Мартину Тилаку – постао је жртва полицијске репресије само зато што је у духу професионалне заклетве, неустрашиво, срочио серију написа о Европској комисији. Разоткрио је корупционашку аферу у њеном телу ОЛАФ, задуженом за сузбијање корупције и привредне делатности базиране на преварама. Белгијска влада ће морати да надокнади и трошкове вођења дугогодишњег судског процеса, у висини од око 30.000 евра.

Пресуда у корист немачког новинара проглашена је у окружењу представника штампе и уставноправних стручњака као важна победа у етапи за очување слободе штампе. Како се истиче, и како пракса у низу европских земаља показује, стандарди слободе штампе релативизују се – под плаштом одбране демократског друштва од претњи шароликих екстремних групација, са леве и са десне стране политичког спектра.

Проблематични новинар

Ханс Мартин Тилак, новинар "Штерна", постао је предмет интересовања белгијске полиције пошто је, после серије чланака о корупционашкој афери, између 2002. и 2004. године, и још већег броја "добронамерних"упозорења, наставио да се бави истраживачким новинарством.

На захтев ОЛАФ-а, белгијска полиција претресла је његову дописничку редакцију у Бриселу, запленивши све "алатке", од фотоапарата и магнетофона, телефона и компјутера, до архивске грађе и личних бележака. Канцеларија је демолирана, док је несрећни новинар допао вишедневног затвора. У серији информативних разговора "замољен" је да именује информанте. Запрећено му је да ће бити изведен пред суд због покушаја незаконите куповине поверљивих документа. Функционери ОЛАФ-а поднели су бриселској полицији доказе да је Тилак нудио једном њиховом службенику осам хиљада евра за компромитујуће информације о том телу.

Сумња се, наравно, испоставила као неоправдана. Истовремено, стасала је сумња друге врсте: "Нису ли претње имале другачију позадину", својевремено се запитао Тилак у разговору са аутором ових редова. Био је на трагу агентима ЦИА и њиховим европским савезницима који су киднаповали особе осумњичене за ширење или подстицање тероризма.

Тилакова сазнања послужила су као један од главних путоказа Дику Мартију, главном истражитељу Савета Европе у "афери ЦИА".

У току својих истраживања, Тилак  је, као први новинар, разоткрио и трагичну судбину првих заточеника тајних затвора ЦИА у Европи – двојице српских војника. Шефка Таировића и Бобана Миленковића. Киднаповани од паравојне патроле илегалне ОВК у пролеће 1999, двојица војника су предати агентима ЦИА. Завршили су – супротно међународном праву – у војном затвору америчке војске у Манхајму. Подсећања ради, "Политика" је, паралелно са "Штерном", као један од првих светских листова писала о томе.

Некажњени виновници

Реакције слободоумних и демократски настројених кругова на јучерашњу пресуду Европског суда ипак нису биле еуфоричне. Указано је да је осуђена држава која је пооштрила законе који доприносе заштити слободе штампе. Главни кривци, или виновници ове афере, међутим, остали су некажњени. Није поведена истрага против службеника Европске комисије због подстицаја хапшења на основу лажних доказа.