Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Роми протестују и славе

Роми протестују и славе
Транспарентима изразили незадовољство (Фото Л. Вулетић)

Mеђународни празник Рома јуче је обележен низом манифестација које за циљ имају унапређење положаја те националне мањине и скретање пажње јавности на њихов тежак положај и сиромаштво – протестом.

Председник Србије Борис Тадић разговарао је са делегацијом Националног савета ромске националне мањине о њиховом тешком положају, који је додатно компликован због исељавања нехигијенских ромских насеља из појединих делова престонице. У Скупштини Србије одржана је седница Пододбора за питања унапређења положаја Рома са које је министар рада и социјалне политике Расим Љајић поручио да за унапређење положаја Рома треба спровести системске мере.

 „Положај Рома претходних година јесте унапређен, али је још далеко од задовољавајућег. Роми су десет пута сиромашнији од остатка популације”, казао је Љајић.

Најбољи ученици основних и средњих школа ромске националности, њих 40, добили су јуче рачунаре од Министарства за људска и мањинска права.

На светски дан Рома представници грађана који живе у Улици јужни булевар у Нишу и не желе да им улица носи име певача ромске музике Шабана Бајрамовића најавили су да ће покренути петицију у целом граду против промене назива улице. Градоначелник Београда Драган Ђилас отворио је у Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић” у београдском насељу Миријево изложбу поводом Светског дана Рома. На паноима су изложене фотографије које приказују страдања Рома у Другом светском рату, са списковима убијених, али и први речник ромског језика настао у логору Јасеновац. У Дому Војске отворена је изложба ромских сликара, писаца и изложба фотографија „Роми Србије”.

Светски Дан Рома установљен је 1971. године, када је на конференцији Ромске уније одлучено да ромска химна буде „Ђелем, ђелем”, а застава комбинација плаве и зелене боје са црвеним точком у средини.

-----------------------------------------------------------

Обележен Светски дан Рома

Влада Србије ће, према очекивањима из Министарства за људска и мањинска права, данас усвојити Националну стратегију за унапређивање положаја Рома чији је циљ смањење драматичне разлике између ромске популације и већинског становништва и побољшање стања, пре свега у областима образовања, здравља, запошљавања и становања.

На скупу поводом Светског дана Рома министар за рад и социјална питања Расим Љајић је најавио и да се очекује да ће од 1. маја ове године бити усвојен и пакет мера за помоћ социјално најугроженијим грађанима међу којима је највише Рома. „Мере подразумевају додатно стипендирање средњошколаца из најугроженијих породица, обезбеђивање три милијарде динара за запошљавање приправника и јавне радове где ће Роми бити највише ангажовани”, рекао је Љајић. Према подацима које је изнео, 25 одсто ромске популације нема ниједан дан основне школе, док чак 36 одсто има само неколико завршених разреда.

Ленарт Коцелајнен, вршилац дужности сталног координатора Уједињених нација у Србији, оценио је да се Србија труди да испуни обавезе социјалне бриге и укључивања Рома и нагласио да ће УН наставити да помаже српској влади.

Поводом обележавања 8. априла, Светског дана Рома, министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић уручио је јуче 40 рачунара најбољим ромским ученицима.

Србија ове године обележава светски дан Рома као председавајућа у стратешкој акцији „Декада инклузије Рома 2005-2015”, чији је основни циљ уклањање свих облика дискриминације Рома и њихово укључивање у друштвене токове.

-----------------------------------------------------------

Прва катедра за ромолошке студије

Међународна катедра за ромолошке студије недавно је основана на Универзитету за мир Уједињених нација у Београду и прва је тог типа у Србији, открио је за „Политику” Драгољуб Ацковић, потпредседник Националног савета Рома. Шеф катедре је др Рајко Ђурић, је дан од најистакнутијих познавалаца језика, књижевности, историје и живота Рома.

Бранка Малиш

-----------------------------------------------------------

Протест испред Старог двора

Демонстранти тврде да је пре три дана подметнут пожар у насељу у Реснику, нико није озлеђен али 46 породица отад живи у страху

(/slika2)Док се у Старом двору јуче одржавао састанак Радне групе за збрињавање Рома из нехигијенских и нелегалних насеља у Београду, испред седишта градске власти око стотину Рома и грађана развило је транспаренте са натписима „Србија је концлогор за Роме и сиромашне”, „Рома за комшију, Ромкињу за снају”, „Оставка Ђиласу”. Рома међу демонстрантима, који су се окупили због рушења дивље насеобине код Универзитетског села, није било више него чланова невладиних организација.

Представници „Жена у црном” и Шведског хелсиншког одбора за људска права прочитали су проглас којим су затражили да се ромским породицама обезбеди алтернативни смештај са минималним условима за живот и уз полицијску заштиту. Тражили су и да им се надокнади вредност уништене имовине. Захтевали су да се казне они који расистички говоре и да се званичници уздрже од изјава којима Роме деле на оне „боље”, интегрисане у друштво, и „лоше” који живе у бесправним насељима.

Нарочито емотиван је био Дејан Ператовић, који је испричао како му је пре неколико година запаљена барака после чега је његова петомесечна беба издахнула од повреда.

Насупрот приговорима да Роми бирају локације у центру града и онда траже од власти стан када их расељавају, чуле су се и тврдње да је пре три дана подметнут пожар и у насељу у Реснику. Нико није озлеђен али 46 породица отад живи у страху.

Дестан Муртези, житељ насеобине код Универзитетског села, каже да се пре 30 година доселио из Сурдулице и отад не успева нигде да се скраси јер их власти стално истерују док суграђани одбијају да их приме за комшије. Он понавља да неће да се сели јер су понуђене локације исувише далеко од места где сакупља секундарне сировине и где му деца иду у школу. Каже да се неће селити ни његови суседи међу којима има и оних који поседују куће на југу Србије.

Коментари39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.