Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Циљ – буџет од пет милиона евра

Циљ – буџет од пет милиона евра
Велимир Илић и Светозар Крстић

Уочи данашњег, својеврсног реванша, министар за инфраструктуру у Влади Србије и кандидат Атлетског клуба Слобода из Чачка Велимир Илић (56) објаснио је да је у изборну трку за председника АСС ушао из више разлога. Ипак, апел за помоћ атлетских легенди Вере Николић, Ненада Стекића, Снежане Пајкић, Слободана Бранковића... највише је допринео да преломи и да прихвати кандидатуру: "Атлетика је у великој кризи што најбоље показују катастрофални резултати на међународној сцени. Узроци тога су многобројни. Један од највећих је свакако лош и неорганизован рад Савеза. Брукамо се на светској сцени тако да нисам могао да одбијем молбу наших атлетских легенди да удруженим снагама покушамо да овај спорт изведемо из ћорсокака. Верујем да могу да помогнем, јер да није тако не бих се упуштао у целу ову причу. Исто тако свестан сам да је неопходно много рада и улагања да би ствари кренуле набоље и због тога сам спреман да одмах засучем рукаве", казао је Илић.

Министар за инфраструктуру је казао да би му један о главних циљева био обезбеђивање годишњег буџета између четири и пет милиона евра који би већим делом био утрошен на атлетску инфраструктуру:

– Основни предуслов за добре резултате су врхунски услови за тренинг. Само ако их обезбедимо можемо да се надамо омасовљењу овог спорта код нас, а касније и добрим резултатима на међународној сцени. Због тога је један од приоритетних задатака изградња атлетског центра у склопу којег би постојала и дворана за зимска такмичења, која у Европи једино не постоји код нас и у Албанији. Такође, изградња нових атлетских стаза и репарација постојећих, као и изградња атлетско-спортског центра на некој од наших планина, – изнео је део свог програма Илић који ће данас представити и делегатима Скупштине.

Поред тога Илић је најавио да ће кроз материјалну, техничку, стручну и едукативну помоћ покушати да ојача клубове, за које је истакао да су основне ћелије атлетског спорта. Такође, да ће посебну пажњу посветити реорганизацији и модернизацији система атлетских такмичења, подизању квалитета стручног рада, медијској промоцији...

Илић је и обелоданио да ће у случају победе за потпредседнике предложити Снежану Пајкић и Александра Раковића, а за главног оперативца Савеза Слободана Бранковића.

– Наше атлетске легенде су годинама уназад биле на маргини, што је недопустиво. Настојаћу да их вратим у овај спорт јер сматрам да својим знањем и искуством могу умногоме да допринесу напретку атлетике у нашој земљи, – истиче Илић.

Када је реч о исходу претходне утакмице за председника, очекивањима од данашње и противкандидату Илић је казао:

– Неозбиљно је и смешно што прошли пут нисмо изабрали председника и све одложили за пет месеци. Изгубили смо драгоцено време, али се надам се да ће данас избори успети. Нећу никоме да се намећем. Имам програм и жељу да га до краја испуним. Ако то није довољно нема никакве љутње. Делегатима бих само поручио да погледају где се наша атлетика тренутно налази. Ако сматрају да је стање добро нека слободно гласају за Крстића који је ево већ дуго у овом спорту. Мислим да је имао много прилика да покаже шта може да уради, – рекао је Илић и закључио да је атлетика у таквој ситуацији да је помоћ свих добродошла, укључујући и Крстића. – Ако постанем председник учинићу све да створим јединствену атлетску породицу јер само тако можемо да остваримо зацртане циљеве и жеље.

Н. Б.

--------------------------------------------------------------------------

У атлетици нема пречица

Светозар Крстић, кандидат АС Београда, сматра да се данас не гласа за њега или Велимира Илића, већ  за људе који стоје уз њихове кандидатуре


Светозар Крстић није непознат атлетској јавности. Напротив. У атлетици је од 1994. године. Био је председник Атлетског савеза Југославије, а сада је председник Атлетског савеза Београда.

– Добро познавање атлетских проблема како оних на највишем тако и на нижем, градском нивоу је можда препорука за функцију за коју сам се кандидовао, али важно је истаћи и да делегати Скупштине неће гласати за Велимира Илића или Светозара Крстића, већ и за људе који стоје уз наше кандидатуре. Када сам одлучио да се кандидујем мој услов је био да потпредседничку дужност обављају господа Милан Спасојевић, досадашњи председник и др Александар Поповић, досадашњи потпредседник. Они су то прихватили и могу да обећам је започети континуитет опоравка наше атлетике, – каже Светозар Крстић.

Атлетика у нову буџетску годину стартује из прве групе спортова, а изградња и побољшање атлетске инфраструктуре, која је досадашње руководство започело изградњом првог атлетског стадиона у Србији (Сремска Митровица) биће један од најважнијих циљева.

– Атлетика одсликава стање у држави јер је реч о базичном спорту, који је у основи аматерски и изискује јаку подршку државе. С обзором да је држава била руинирана, као и њена привреда и све друго,  атлетска инфраструктура је била занемарена, али у обнову крећемо са добрих позиција. Прво, је Држава је у Уставу признала спорт за делатност од посебног интереса а то је отворило и могућност за бољи третман спорта, а посебно базичних спортова. С друге стране, ни некадашњи Атлетски савез Југославије није губио време. Још тада "резервисали" смо локацију за изградњу атлетског центра у Новом Београду, а Атлетски савез Београда, чији сам председник конкурисао је и добио средства из Националног инвестиционог плана за изградњу овог центра са стадионом и двораном за тренинге и такмичења током зиме. Затим, Атлетски савез Србије договорио је са надлежнима изградњу атлетске дворане у Новом Саду, која ће се користити и као простор за загревање учесника Европског јуниорског првенства 2009. а у плану су и атлетски објекти у неколико региона широм Србије, – набраја Крстић.

Крстић који има подршку управних одбора атлетских савеза Србије, Војводине и Београда, као и тренерске и судијске организације, а добио је и подршку актуелних асова наше атлетике Драгутина Топића, Оливере Јевтић, Драгане Томашевић, који су испунили норме за учешће на Играма у Пекингу идуће године.

– Атлетика, упркос неким тврдњама да је на ниским гранама има највише олимпијских норми за Пекинг од свих наших спортова. Наравно, за то су најзаслужнији атлетичари и њихови тренери, али и досадашње руководство Атлетског савеза. Свакако, нико не може да буде задовољан општим стањем наше атлетике, али јасно је да у његовом поправљању нема пречице. Потребан је дужи временски период за враћање и постизање резултата какве би желели, потребно је више улагања у инфраструктуру, у такмичаре и њихове тренере. Такође АСС мора да у сарадњи са локалним самоуправа покрене процес ојачавања клубова без којих нема квалитетне атлетске базе ни врхунске атлетике, – истиче кандидат за председника АСС.

У тим процесима Крстић је добио пуну подршку потенцијалних потпредседника АСС.

– Са Миланом Спасојевићем и др Александром Поповићем, бившим врхунским атлетичарима, договорио сам се да уз помоћ квалитетних спонзора обезбедимо ту додатну финансијску подршку, како не би зависили само од буџетских средстава и разумевања Министарства просвете и спорта са чијим је челницима остварена квалитетна сарадња. Због свега тога ја сам оптимиста и верујем у напредак српске атлетике, – закључио је Светозар Крстић.

Ж. Б. 

--------------------------------------------------------------------------

Данас се бира председник АСС

Наставак изборне седнице Скупштине Атлетског савеза Србије,  започете још пре пет месеци (29. јуна), одржаће се данас од 12 часова у просторијама Општине Стари град. Делегати АСС бираће председника наше атлетске организације између двојице старих кандидата Светозара Крстића и Велимира Илића, будући да је Милан Спасојевић одлучио да се повуче са ове дужности пре истека мандата.

У јуну, у првом изборном кругу ни један од кандидата није добио неопходан број гласова (33 од 64 присутна делегата). За Крстића су гласала 32 члана Скупштине, а за Илића 31 уз један неважећи листић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.