Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Би-Би-Си: ОВК мучио цивиле на Космету

Би-Би-Си: ОВК мучио цивиле на Космету
Снимак места у којем су се догодили ратни злочини

Након опсежне истраге спроведене на Космету и на северу Албаније, дописник Би-Би-Сија дошао је до информација које указују на то да су припадници Ослободилачке војске Косова отимали, мучили и у неким случајевима чак и убијали цивиле током и након сукоба на Косову и Метохији 1999. године. Међу, како се процењује, око две хиљаде несталих особа има косовских Срба, Албанаца и Рома, наводе извори Би-Би-Сија.

Они додају и да су се отмице догађале за време и након завршетка рата, који је званично окончан у јуну 1999. уласком трупа НАТО-а у јужну српску покрајину. Премијер Космета Хашим Тачи, некадашњи командант и политички представник ОВК, одбацио је такве наводе. Тачи је рекао да је „свестан да су појединци злоупотребљавали униформе ОВК” за време рата, али да се та оружана формација „ограђује од таквих аката”, као и да су „злоупотребе биле минималне”.

Током истраге, Би-Би-Си је сазнао да су појединци који су држани у притвору на северу Албаније убијани због трговине органима. Докази које су истражитељи Уједињених нација прикупили наводно су уништени у Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Један бивши затвореник ОВК, Албанац са Космета који је био у притвору у албанском месту Кукеш, пристао је да разговара са екипом Би-Би-Сија под условом да остане анониман јер, како тврди његова породица, страхује за сопствени живот.

„Људи су били мучени у ходницима” , рекао је он. „Припадници ОВК би улазили у просторију у групама од пет или шест да нас испитују. Имали су ножеве, пиштоље и аутоматске пушке.”

Током сведочења, тај бивши затвореник је потврдио да су у притвору у Кукешу били људи различитих националности, укључујући и Србе.

(/slika2)„Када би некога мучили, чули бисте га како призива мајку... На матерњем језику. Ноћи су биле тихе, и ти крици су могли јасно да се чују – и када су их тукли, а и касније.”

Извори Би-Би-Сија у Кукешу наводе да је у притвору у том месту убијено 18 људи. Свеће се пале и за живе и за мртве. У Призрену, на западу Космета, Српкиња Бранкица Антић у цркви пали свећу за супруга Златка. Каже да су јој мужа у јулу 1999. отели припадници ОВК. То се, каже она, десило шест недеља након завршетка сукоба на Косову и Метохији, када су војници НАТО-а већ увелико били ту. Златко је један од око 400 Срба којима се, према тврдњама Удружења породица несталих и отетих, губи сваки траг након окончања сукоба на Космету.

Удружење наводи да се још 150 Срба воде као нестали за време рата.

Ник Торп
за Би-Би-Cи са Космета

-----------------------------------------------------------

Тужилаштво за ратне злочине очекује реакцију Еулекса

Подаци које је објавио Би-Би-Си уклапају се у информације које има Тужилаштво за ратне злочине Србије. Ово тужилаштво очекује реакцију Еулекса и истражних органа Албаније.

– Имамо и многе друге податке који доказују нашу тврдњу да се на северу Албаније трговало људским органима. Ми већ годину дана упорно радимо на том предмету, међутим наша надлежност јe ограничена. Очeкујемо да у сарадњи са другим међународним институцијама дођемо до резултата у овом предмету, како би овај случај био разрешен – изјавио је за „Политику” Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине.

-----------------------------------------------------------

Истрага против Фатмира Лимаја

Тужилаштво за ратне злочине Србије добило је одобрење Хашког трибунала да истражује случајеве из предмета Фатмира Лимаја, које Хаг није обрадио. Реч је о пет или шест злочина који су поменути у овом поступку али нису процесуирани.

Фатмир Лимај, бивши командант ОВК, у Хагу је ослобођен кривице за ратни злочин над српским становништвом и Албанцима који нису били лојални ОВК. Ослобођен је кривице за злочине у селу Клечка, где му се налазио штаб и крематоријум у коме су спаљиване српске жртве.

Истрагом је обухваћено још 28 припадника ОВК.

Д. Ч.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.