Данас се славе Лазарева субота и Врбица

БЕОГРАД – Српска православна црква обележава данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на последње чудо Христово пред недељу Страдања, смрт и Васкрсење.

Лазарева субота је крсна слава патријарха Павла (95) који је навршио 51 годину архијерејске службе и 18 година на трону Светог Саве где ће и остати доживотно према одлуци последњег Архијерејског сабора СПЦ.

Празнична богослужења предводиће митрополит црногорско-приморски Амфилохије који као најстарији члан Синода по рукоположењу замењује патријаријарха Павла који је на лечењу и нези у Војномедицинској академији.

Догађај Лазаревог васкрсења се према Четворојеванђељу збио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење које као празник над празницима православни верници ове године прослављају у недељу, 19. априла.

Према јеванђелском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао га из гроба, па тај празник слови и као Васкрсење Лазара Четвородневног.

У православној хришћанској вери тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника. Васкрсење Лазарево, наљутило је првосвештенике и непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство.

У Ларнаки на Кипру, и данас постоји црква светог Лазара Четвородневног у којој је служио и, како каже предање, од туге за распетим Христом никада се више није насмејао.

Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Врбица је за православне хришћане празник дечије радости јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско”.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе.

Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.