Убиство Ћурувије срамота за Србију

Прошло је тачно 10 година од ратног Ускрса 1999. године, када је у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је становао, убијен новинар Славко Ћурувија, власник „Дневног телеграфа” и „Европљанина”. Познато је да су га уочи убиства интензивно пратили оперативци тадашњег Ресора државне безбедности, а током минуле деценије лицитирало се именима извршилаца који данас нису међу живима, највиши представници МУП-а и тужилаштва најављивали су расветљавање злочина, али до тога није дошло.

На десетогодишњицу смрти колеге, новинарска удружења поново подсећају да је ово убиство остало нерасветљено и позивају власти да интензивирају истрагу и пронађу убице и налогодавце. Међународни новинарски институт (IPI) и Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO) саопштили су да ће бити срамота за Србију ако убице Славка Ћурувије остану неоткривене. Ове две организације затражиле су од Снежане Маловић, министарке правде Србије, да интензивира рад на овом случају, али „одговора од министарке нема”, наводи се у саопштењу новинарских организација. „Ако власти не повећају напоре да темељно истраже овај случај, ускоро неће бити у могућности да нађу његове убице”, изјавио је Дејвид Деџ, директор IPI-ја.

(/slika2)Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, каже да министарка правде није надлежна у овом случају, да не може да се меша у истрагу и да је расветљавање убиства посао тужилаштва и суда.

– Права адреса је републички јавни тужилац и желим да апелујем на њега, и пре свега на Министарство унутрашњих послова, да се што пре заврши преткривични поступак, јер је случај тренутно у тој фази, а по окончању тог поступка, надам се, биће осумњичених који ће моћи да буду оптужени – изјавио је Хомен.

Државни секретар сматра да је ово један од најважнијих случајева чијим бисмо разрешењем доказали да смо држава која је у стању да се разрачуна са свим својим проблемима, односно пре свега са „аветима прошлости”.

– Знао сам Ћурувију и као члан „Отпора” виђао сам се с њим, тих дана када је убијен, интензивно. Ћурувија је у свом листу објавио летак „Отпора”, отворено пркосио режиму и заиста је тешко када се нађете с неким дан пре убиства, а сутра се деси то што се десило. Имам најчвршћу жељу и вољу и инсистирам код свих надлежних да се убица што пре нађе. Оно што могу да обећам јесте да ћу, у оквиру својих надлежности, разговарати са свим надлежним органима и замолити их да поступак убрзају – каже Хомен.

У умешаност државе у ово убиство нико од наших саговорника не сумња и сви се слажу да је управо то разлог зашто истрага и после 10 година није приведена крају.

– Верујем да је Ћурувију убила ондашња држава, односно државна безбедност, као и да је државна безбедност свесно прикривала доказе и ометала истрагу. Утолико је важније да се ово кривично дело разјасни јер не смемо више никад да дозволимо да држава учествује у таквим радњама – рекао је Хомен.

Ни деценију после убиства нисмо ништа ближи његовом расветљавању, сматра Нино Брајовић, председник Удружења новинара Србије, а „време које протиче чини лошу услугу истрази”.

– Не преостаје нам друго него да се нашим, медијским средствима боримо, да подсећамо да је убиство и даље нерасветљено како не бисмо дошли у ситуацију да време учини своје. Политичка клима се променила, али институције нису. Постоји опортунизам и тамо где су се људи на функцијама променили, јер су они који склоњени са тих позиција опет значајни у неком бизнису или лако потежу оружје – сматра Брајовић.

Он истиче да нема спремности да убице буду откривене јер би то сигурно нарушило идилу државе.

– Да ли је та идила у некаквом тренутном политичком компромису, да ли оличена у неком личном интересу, или некој инерцији у државној безбедности, полицији, не знам, али јесте на једном од ових места – каже Брајовић.

Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије, истиче да је став њеног удружења да држава мора да предузме одговорност за „мучко убиство Славка Ћурувије” и да „његова жртва тражи правду”.

„НУНС мора да верује да смо ближи разрешењу убиства Славка Ћурувије, иако све рационалне и реалне околности говоре да они који су морали да истраже овај случај – не само ко је убио, него ко је и наредио убиство – још немају резултата. Али ми морамо да верујемо, као што морамо то да верујемо за Даду Вујасиновић, као што се надамо и судском епилогу за колегу Милана Пантића”, истиче Гаће.

Иако у неким другим случајевима проток времена отежава или онемогућава да се убиство расветли, кад је реч о Славку Ћурувији године које пролазе неће ослабити материјалне доказе, сматра Гаће.

– Умешаност државе највише омета истрагу. То је главни разлог, а иначе материјални докази исти као што су били 11. априла 1999. године. Не заборавите, постоје докази да је Ћурувија два минута пре убиства био праћен у организацији државе. Значи, држава све зна и то је урађено у њено име – закључује Гаће.