Парче раја ван круга „двојке”

Сезона је почела! Хиљаде људи похрлило је из града ка својим кућама у викенд-насеља смештена на ободима Београда. Оживеле су падине Авале и Космаја, продисала Липовичка шума, пробудиле се пољане Гроцке... „Комшија, може кафица”, чуло се са свих страна, одјекивао је звук моторних тестера и звекет баштенског алата, а унаоколо се ширио мирис роштиљског меса и других ђаконија.

Заједно са власницима који су дошли да своје куће пробуде из зимског сна и започну велико спремање, пристигли су и потенцијални купци, решени да обезбеде своје парче раја ван круга „двојке”.

Да је после више година прорадило тржиште некретнина у најатрактивнијим викенд-насељима, потврђује и Бранислав Јовановић, председник градске општине Младеновац.

– Живот се вратио на Космај – уверава Јовановић. – Мада је до прецизних података тешко доћи, претпоставља се да на страни планине која припада Младеновцу има више од хиљаду викендица. Оне су махом подигнуте у неким срећнијим временима. Пре неколико година све се то пробудило. Људи су почели да продају, други да купују, промет је успостављен.

Рођени Младеновчанин, човек који овај крај као свој џеп познаје, Бранислав Јовановић објашњава да је намера општинских власти да се коначно рашчисте имовински односи и да се тачно зна која земља је у државном, а која у приватном власништву. Крајња намера је да се уведе грађевински ред и да се оформи једно планско викенд-насеље.

– Хоћемо људима да омогућимо да направе викендице – додаје наш саговорник. – Нема разлога да се зидају објекти од више стотина квадратних метара површине, има много ефектнијих начина да свако добије неки свој простор за одмор.

Јовановић се слаже да је за реализацију таквих идеја потребно успоставити неопходну инфраструктуру: путеви, продавнице, водоводна и гасоводна мрежа...

Од Младеновца, Селтерс бање, Кораћице, преко врха Космаја пут води у Сопот. Викендица на све стране, мањих, ушушканих међу високим чемпресима, али и оних већих, које личе на праве породичне стамбене вишеспратнице. Слободна процена је да са ове, сопотске стране Космаја има око две, до две и по хиљаде такозваних кућа за одмор.

– Последњих година и на овој територији је све живнуло – прича Нада Војиновић, самостални стручни сарадник за грађевинске послове у општини. – Враћају се деца оних људи који су то саградили. Такође, долазе из Београда људи да овде живе. Продаје се и купује по ценама, ипак, нешто вишим него раније.

Емина Вилотијевић, самостални стручни сарадник за послове заштите животне средине и пољопривреде општине Сопот, подсећа да је део Космаја заштићен као природно добро 2005. године решењем Скупштине града, али да и остали делови општине могу да конкуришу за тај статус.

– Овде немамо индустрију, немамо неке теже загађиваче животне средине. Највећи проблеми су са отпадом. Муку мучимо са неким људима који после излета за собом остављају ђубре – каже Вилотијевићева.

Западно од Сопота је градска општина Барајево у којој су, према незваничним подацима, никла можда и најбројнија градска викенд-насеља. Бивши председник општине и народни представник у републичком парламенту Тиосав Јовановић сада је власник агенције за некретнине „Посланик”. Објашњава да се у последње време појављују три групације купаца плацева и викендица: особе са простора бивше Југославије и Космета, затим „кредитни” купци који се задужују код банака да би дошли до комада земље и куће, а ту су и београдске породице које се пресељавају овамо.

– На Западу је познато да сав „нормалан” свет не живи у граду – подсећа Јовановић. – Зашто неко не би уместо једне гарсоњере која у Београду кошта 40.000 евра, за тај новац овде купио кућу од 150 квадрата са комплетном инфраструктуром. У Паризу, на пример, одобравају све повољније кредите што човек одлази даље од центра да живи. Када је реч о викендицама у околини Барајева, у понуди су објекти од 40 па до 500 квадрата, а продају се по цени до 300 евра по квадратном метру. Агенција „Посланик” тренутно нуди око 300 кућа и око 500 плацева на продају.

Наш саговорник потврђује да је у последњих месец, два промет опао, готово стао због економске кризе. Цене су шаролике, све зависи од нивоа сређености плаца и куће, прикључака на водоводну и електричну мрежу. Најскупље некретнине налазе се од центра Барајева, кроз Липовичку шуму, према Београду. На овом потесу цене кућа су 300 до 400 евра по квадрату, а „голих” плацева 800 до 2.000 евра по ару.

– Нешто је јефтиније на потесу према Сопоту, односно Космају. Куће су око 200 евра по квадрату, а цена плацева креће се до 500 евра за један ар. Некретнине продају углавном старији власници који су их и градили, бележили где иде сваки динар, колико кошта шљунак, колико цигла, колико транспорт. Када желе да им проценимо кућу, кажемо им да одмах баце у воду 40 одсто вредности новца који су уложили – објашњава Јовановић.

Такозване куће за одмор и рекреацију подигнуте у барајевским викенд-насељима су готово све законите, зидане са грађевинском дозволом, али је само мањи број укњижен.

– Наш савет је да сви власници треба да обаве укњижење, то кошта између 300 и 1.000 евра у зависности од величине некретнине, јер то умногоме олакшава евентуалну продају – закључује Тиосав Јовановић.

-----------------------------------------------------------

Зависи и од ценкања

Не постоје чврсти критеријуми на основу којих би могла да се одреди цена некретнине у неком од приградских викенд-насеља. Све зависи од много фактора: вода, струја, близина главног пута, уређеност плаца, квалитет градње куће, постојање помоћних објеката, ниво заинтересованости купца за конкретну територију, успешност у ценкању... Примера ради, кућа од 85 квадрата код манастира Тресије на обронку Космаја, подигнута на 22 ара земљишта, са уведеном струјом, водом и телефоном продаје се за 30.000 евра, а за исте паре нуди се кућа од 28 квадрата, са такозваном техничком водом, али на врху планине. У барајевском насељу Бождаревац може да се пазари десет ари плаца са комплетно опремљеном, усељивом кућом од 40 квадратних метара за 12.000 евра.

-----------------------------------------------------------

Следи најезда купаца

Слободан Блажић из агенције „Фриго некретнине” из Младеновца сматра да се упркос последицама светске економске кризе очекује најезда купаца кућа и плацева на Космају. Постоје неке озбиљне најаве да ће ова планина у скорије време бити проглашена за национални парк и да ће, самим тим, бити заустављена даља градња.

– Цене плацева крећу се од 600 до 1.000 евра по ару зависно од положаја и заступљене инфраструктуре, па зато и не чуди што се неке атрактивне куће на Космају продају и по неколико десетина хиљада евра – каже Блажић.

М. Јанковић – С. Драгаш

-----------------------------------------------------------

У Гроцку по стан

Имати викендицу на Рујишту, падини крај Дунава смештеној километар и по од Гроцке према Смедереву, било је пре око три деценије питање престижа. Немања Тодоровић, саветник председника општине Гроцка, каже да су на овом месту викендом, у својим повременим пребивалиштима, боравиле бројне познате личности попут Драже Марковића, политичара, или глумице Рахеле Ферари. „Међу тадашњим градским фацама био си нико и ништа ако ниси имао викендицу у Рујишту”, каже Тодоровић.

По попису грађевинских објеката из 2001. године, на подручју Гроцке налази се око 4.000 викендица. За две године предстоји нови попис, али наш саговорник процењује да се овај број у међувремену није драстично променио јер је деведесетих година престало нагло ширење викенд-насеља.

– Највеће такво насеље, осим Рујишта, које данас броји око 200 кућа, налази се и недалеко од Ритопека, где је на брду крај реке никло око 300 викендица. На улазу у Гроцку је Чаир, који се све више претвара у стамбено подручје јер се многи људи који су раније долазили периодично настањују за стално – истиче Тодоровић.

Стагнирању раста викенд-насеља додатно доприноси и економска криза.

– Општи пад интересовања за некретнине, услед финансијских потешкоћа, осећа се и у Гроцкој. У последњих годину дана куповина викендица је опала, а број огласа за продају је прилично порастао – објашњава Тодоровић.

Говорећи о цифрама, он истиче да ар земље у Гроцкој кошта од 1.000 до 1.500 евра. Подигнуте викендице, каже Тодоровић, скупље су у просеку за око 20 одсто него, на пример, у Бешкој или Крчедину, местима у Војводини, која су такође на Дунаву. Разлози су очигледни. Близина реке, али и престонице, утиче на цену.

Највећи број викендаша у Гроцкој су, очекивано, Београђани.

– Вероватно им одговара то што колима од центра града до Гроцке треба око пола сата, па не морају да планирају целодневно задржавање у путу кад желе да проведу викенд далеко од градске вреве – објашњава Тодоровић.

Д. Буквић