Болне разгледнице из Индије

У такмичарском програму Другог међународног фестивала дугометражног документарног филма „Белдокс 2009”, који ће сутра увече у Дому културе Студентски град (ДКСГ) бити завршен проглашењем победника и уручењем награда, приказан је филм „Лакшми и ја” редитељке Ниште Џаин из Индије.

Ово дело о односу редитељке Џаин и њене слушкиње Лакшми обишло је свет и освојило многа признања на фестивалима документарног филма.

– Стари, феудални однос између слуга и господара или послодаваца још увек је присутан у свету, па и у Индији. Истражујући, сазнала сам да у Индији има више од 40 милиона слуга. То није само случај у забаченим индијским крајевима где су класне разлике израженије, већ и у Мумбаију и другим метрополама и градовима – открива у разговору за наш лист редитељка Џаин, која је дипломирала у Центру за масовне комуникације у Њу Делхију, после чега је радила као новинар, репортер, а затим се усавршавала у области режије у Филмском и ТВ институту Индије.

– Мој однос са Лакшми је био пријатељски, али није било искључивог негирања наших социјалних разлика. Због посла којим се бавим често путујем, а она никада није била ни у центру Мумбаија, јер као слушкиња свакодневно ради по десет, 12 сати. Изузев ретких посета свом родном селу на југу Индије, она је ограничена исцрпљујућим послом који обавља и краткотрајним тренуцима одмора у свом премалом стану. Нисам желела да јој приђем као слушкињи, кућној помоћници, већ као особи са ставовима и емоцијама, која може да буде и пријатељ – објашњава Џајн.

– Припремајући филм, желела сам да прикажем људе из свог окружења чије постојање условљава и мој живот, мој однос са њима, њихов однос према мени и другим особама у нашем окружењу, дакле да прикажем шареноликост Индије, која је богата, топлином, али и суровошћу. Иако тај суров начин живота у Индији не приказујем директно, он се јасно види у мом филму – истиче наша саговорница која, већ неколико година, живи и ради у Мумбаију, који је последњих месеци врло актуелан град, као један од главних јунака награђиваног филма „Милионер са улице” Денија Бојла.

– У Бојловом филму Мумбаи је приказан добро, искрено, за појединца, филмског аутора који кратко време борави у граду који му је стран. Задовољна сам документаризмом којим обилује његов филм, на чему се инсистира и у књизи „Питања и одговори” Викаса Сварупа, према којој је филм снимљен. У неким секвенцама филма имате утисак да гледате разгледнице из Мумбаија, односно Индије; на тренутке вам се плаче, а на тренутке осетите сву радост народа Индије, која је присутна без обзира на то колико тешко да живе, јер су борци за добро, за боље сутра или макар за један осмех који ће некоме улепшати дан – закључује редитељка Џаин.

-----------------------------------------------------------

Лук Холанд гост Белдокса

Гост другог Белдокса је и британски документариста Лук Холанд, председник жирија међународног такмичарског програма фестивала. У ДКСГ приређена је ретроспектива његовог стваралаштва, а приказан је и филм „Добро јутро, господине Хитлер” који садржи снимке са Светске изложбе у Минхену 1939, одржане уочи напада нациста на Пољску. Свестрани Холанд је често радио за Би-Би-Си, за који и данас каже да има најбољу продукцију документарног програма у свету, а бави се и фотографијом, коју назива статичним документаризмом.