Нове зграде пропирају прљави капитал

Посао са некретнинама постао је најуноснији за српске „пераче” новца. У нашој земљи годишње се „опере” између једне и 1,7 милијарди евра, највише преко промета непокретности.

Директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић каже за „Политику“ да се до те цифре дошло на основу токова новца, података обвезника, међународне сарадње са финансијско-обавештајним службама и извештаја ММФ-а.

Према проценама ММФ-а, годишње се у свету „опере” од два до пет одсто бруто друштвеног производа, а у Србији између три и пет одсто, мада смо ближи горњем проценту. Тиме се стварају паралелни центри моћи који могу да утичу на економски и политички систем, смањују се буџетски приходи и рејтинг земље и обесхрабрује улагање страног капитала, упозорава директор Управе.

(/slika2)Вујичић зато очекује да ће све надлежне службе моћи ефикасније да откривају криминалне групе које се баве овим уносним „бизнисом” после недавно усвојеног Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

Вујичић каже да је отворено много сумњивих предмета који чекају коначан исход, али да у том тешком послу морају да учествују сви државни органи – МУП, пореска полиција, царина, БИА, тужилаштво и судови.

Преко којих послова се јоше „пере” новац у Србији ?

Трансакцијама са офшор дестинација, послова са хартијама од вредности, приватизације, позајмица оснивача правним лицима, полагањем готовине на рачуне банака, коришћењем фиктивних предузећа… Ипак, трговина некретнинама најчешће се појављује у сумњивим предметима.

У чему се „прање” новца у нашој земљи разликује у односу на друге?

Србија се не разликује много у проценту опраног новца од земаља у региону и свету. Када се упоредимо са чланицама ЕУ, проценти су исти. У неким земљама, као што је Италија, проценти чак и расту. Једино се од ЕУ разликујемо по начинима „прања”, а врло су слични са земљама у транзицији. Рецимо, модалитети у Словенији и Србији нису увек исти, али брзо ћемо доћи до тих трендова. Док код нас „фантом” компаније покушавају да избаце кеш, у западној Европи је обрнуто – готовина се убацује у легалне токове.

Зашто је „перачима” тако тешко ући у траг?

То је кривично дело које је веома тешко доказати. „Перачи новца” покушавају на све могуће начине да замагле своје пословање. Управо из тих разлога и користе офшор компаније. Да новац често пута прелази из тачке А у Б, Ц ... Јер, што се више пута обави трансакција, теже ће се утврдити његов ток. Такав новац покушава да се врати из офшор компанија у земљу и као легалан улаже у посао.

Шта је конкретно предузела држава и које штете трпи?

Влада Србије донела је националну стратегију за борбу против прања новца и финансирања тероризма у којој су прецизиране опасности од прања незаконито стеченог новца: дестабилизација економског система, смањење прихода у државној каси, јачање криминалних група које на такав начин утичу и на политички систем, што такође наноси штету.

Који је најбољи начин сузбијања „прања” таквог новца?

Пресецање финансијских токова и одузимање незаконито стечене имовине. Криминалци се управо баве тим послом да би стекли корист, а када немају тај мотив онда престају да се баве незаконитим послом.

А шта је најважније да би се сузбили криминални послови?

Успостављање ефикасног система прикупљања података, откривања и процесуирања починилаца кривичних дела. Управа је за седам година постојања развила одличну сарадњу са обвезницима (посебно банкама) и са свим државним органима који су у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма. Међународна сарадња и стална едукација су неопходни за унапређивање борбе против прања новца. Наравно, и спознаја да су прекидање илегалних новчаних токова и одузимање противправне имовинске користи кључни за борбу против организованог криминала.

Колико је случајева прања новца у Србији стигло пред суд?

Сада се, према подацима из судова, води 11 кривичних поступака. Донете су и три првостепене осуђујуће пресуде, а две су правоснажне. Тужилаштво у пракси често квалификује оптужне предмете као кривично дело злоупотребе службеног положаја због лакшег доказивања. Сматрам да је увођење тужилачке истраге веома важно за ефикаснији правосудни систем који се бави сузбијањем криминалитета, а нови сет правосудних закона допринеће да имамо координацију рада свих државних органа.

Које су новине у Закону о спречавању прања новца?

Досадашње мере које су се односиле на прање новца примењују се и на финансирање тероризма. Уводи се и ефикаснија контрола обвезника банака, осигурања, лизинг компанија, агенција за промет некретнина које ће обављати прецизно дефинисани државни органи. Увођењем међународних стандарда у наше законодавство омогућиће се несметана сарадња са другим финансијско-обавештајним службама, као и чланство у „Егмонту“, међународној организацији финансијско-обавештајних служби. У „Егмонт групи“ тренутно је 108 чланица, укључујући и Србију.

Шта је донело ограничено плаћање кешом до 15.000 евра?

Циљ је смањење „кеш економије”, а тиме и могућност прања новца. Светске финансијске организације упозоравају да је „кеш економија” велики ризик за појаву свих облика финансијског криминала. За грађане то значи да ће све преко тог износа морати да плаћају преко банака.

-----------------------------------------------------------

Ригорозна контрола

Ко вас, конкретно, обавештава о улагању незаконито стечених пара у некретнине?

Обвезници по закону су банке, мењачи, инвестициони и пензиони фондови, организатори игара на срећу, агенције за промет непокретности… Уводи се ригорозна контрола агенција за промет непокретности, које у неким земљама могу да контролишу финансијско-обавештајне службе и очекујем да ће то дати боље резултате.

Колико је таквих улагача у некретнине тренутно у Србији?

Управа не може да даје такве податке јер су обавештајне природе.

За грађевинску мафију се одавно зна. Како то да им држава није још стала на пут?

Мора свако да ради свој посао у складу са надлежностима. Такође, важна је и међународна сарадња за размену података. И, на крају, ефикасан правосудни систем који ће брзо да процесуира починиоце кривичних дела. Надам се да ће нови сет закона допринети да наше правосуђе буде ефикасније. Уз то, битна је едукација како тужилаштва и судства, тако и полиције , пореске управе, царине

--------------------------------------------------------

Дрога „зида” станове

Трговци дрогом долазе до велике количине кеша. Обично проналазе људе (који се не налазе у казненим евиденцијама) који ће да граде зграде и продају станове и тако се појављују као инвеститори, јер лакше пребацују кеш. На тај начин приказују да су новац стекли легално продајом станова. Познато је да се материјал и мајстори у грађевинарству често плаћају у кешу, објашњава упрошћену „лаку” шему „прања” Вујичић.