Глумац свира блуз

ПОРТРЕТ ЗВЕЗДЕ
Као тинејџер био сам дубоко дирнут покретом за људска права, дивио се младим борцима на америчким улицама, желео да будем као они, као сви који су се борили за слободу – изјављује амерички глумац, редитељ и продуцент Дени Гловер (1946, Сан Франциско), током боравка у самој завршници 48. солунског фестивала.
Звезда и "Слаткоречивца", новог драмско-музичког филма америчког независног аутора Џона Сејлса (у Солуну је била приређена ретроспектива његових 16 филмова), током боравка на фестивалу одржао је и изузетно посећену мастер класу. Главне теме: филм, политика, уметност и колективна свест, уз осврт на положај Афро-Американаца у Америци и афро-америчких глумаца у Холивуду.

Социјална пирамида

– У постојећој социјалној пирамиди нема истинских промена. Нажалост, прираштај афро-амричких глумаца у Холивуду односи се на бројке, а не на квалитет – каже Гловер нешто касније се осврћући и на значај филмова какви су "Боја пурпура" Стивена Спилберга или "Мандерлеј" Ларса фон Трира.

– И после 22 године људи још увек говоре о "Боји пурпура" који је помогао црначкој комуни да саму себе спозна другачије. Од изузетне важности је и смелост фон Трировог "Мандерлеја", као филозофске расправе о ропству и неједнакости.

Имате ли у себи усађена сећања Ваших предака на ропство? – упитали смо га током једног од претходних сусрета када је говорио ексклузивно за "Политику".

– Целокупна идеја ропства је у дехуманизацији црнаца, систем који је био свесно калкулантски како би се другом бићу потпуно убила свест о томе ко је и шта је. Да се убије свест о једнакости свих људских бића на планети. Чак и после укидања ропства, у Америци још дуго није постојала спремност прихватања црнаца као једнаких другим становницима. Уосталом, супротстављање таквој идеји од стране Мартина Лутера Кинга, као што знамо, завршено је његовим убиством. Памтим љутњу коју сам осећао као дете, када сам из Сан Франциска одлазио у посету својој баки и деки у Џорџију и када сам морао да седим у делу аутобуса одвојеном за црнце. А то су биле шездесете године 20. века – одговорио је Дени Гловер.

Упркос овим и оваквим сећањима, овај глумац има једну од најзамашнијих каријера, што подразумева и улоге у 93 филма (три потписује и као редитељ, а 14 као продуцент), међу којима су и они са потписима Лоренса Каздана, Веса Андерсона, Спилберга и многих независних америчких аутора. Признаје чињеницу да га је интернационална публика боље упознала тек 1979. године захваљујући филму "Бекство из Алкатраза", а да је светска слава освојена тек након филмског серијала "Смртоносно оружје" у којем је партнер Мелу Гибсону.

– Увек сам пристајао на улоге у филмовима оних редитеља за које сам унапред мислио да имају визију коју ћу разумети, да могу да верујем редитељу и његовој идеји. Не одричем се ниједне до сада одигране улоге, ни оних у акционим филмовима које су ми донеле популарност. Та популарност сада ми омогућава да радим и у другачијим филмовима који су ми важни. Волим да радим у филмовима који казују о важним друштвеним и социјалним проблемима. Док год акциони филмови  у сижеу своје приче имају важне теме као што су проток дроге, насиље, контролу оружја, апартхејд или проблеме имиграције, ја се могу наћи у њима – каже Гловер.

Апсолвирајући у Солуну и своје поимање уметности, Дени Гловер је рекао:

– Уметност је извор преображаја јер подстиче и развија нашу колективну свест и савест, храни нашу машту и оспособљава нас за промену.

Похвале нашем глумцу

Уз овакав став, јасно је зашто се Гловер често опредељује за учешће у независним, уметничко-ауторским филмовима. И Сејлсов "Слаткоречивац", прича о преласку са акустичног на електрични блуз, један је од таквих (Гловер игра улогу власника клуба у којем се мења музичка историја), а Гловера ћемо током наредне две године гледати и у ауторским филмовима: "Слепило", бразилског редитеља Фернанда Меирељеса који се снима према роману Жозеа Сарамага, "Госпел Хил" Ђанкарла Еспозита, "Ноћни воз" Брајана Кинга и "Be Kind Rewind" Мишела Гондрија.

Током 2001. године и снимања филма "3 а. м." Лија Дејвиса (потписује га и као продуцент уз Спајка Лија), Гловер је имао прилику да упозна и свог младог српског колегу Сергеја Трифуновића као значајног партнера у овом филму и о њему каже: "Сергеј пуца од енергије, од глумачке крви и меса, а уз то је и веома духовит..."

Пре седам дана Гловеру је припала и част да затвори 48. солунски фестивал и уручи награду "Сребрни Александар" Василису Статулопулосу, продуценту колумбијско-грчког филма "ПВЦ-1", који је освојио највише фестивалских признања.