Рецепт за 101. годину живота

Ниш – У Геронтолошком центру у Нишу, у присуству особља и родбине, на скромној и пригодној свечаности, 101. рођендан прекјуче је прославио Владимир Ђурђевић, „јунак” „Политикине” приче од пре петнаестак дана дана. Витални деда Мића, како га иначе познају Нишлије, некадашњи угоститељ и кафеџија, храбро је крочио у другу годину другог века свог живота. Није дуго у старачком дому, тек неколико месеци, али веома брзо постао је миљеник свих. Комуникативан, увек расположен за разговор и са одличним сећањем на све што је превалио преко главе у свом животу, био је и на рођендан окружен пажњом.

– Много времена би било потребно да бих испричао шта сам све проживео, куда путовао, како се проводио и шта сам све радио. Рођен сам у Великој Крсни 10. априла 1908. године, али од када знам за себе ја сам у Нишу. Ту сам провео цео живот. Са супругом, изабраницом свог живота, Пироћанком Христином, која је умрла пре 35 година, имам сина Драгана, који је с породицом у Београду, и кћерку Љиљану у Нишу. Од њих имам троје унучади – Биљану, Владу и Сашу. Сви су ме донедавно чували и неговали.

Прича дека Мића да је волео живот, памти веома добро детаље из више од сто година живота:

– Средином тридесетих година, тачније 1936. године, мој лоз на државној лутрији извукао је једну од премија. Није било много, али ни мало пара... Нисам дуго размишљао. Купио сам кафану, коју сам средио по својој замисли, и деценијама је водио. Цео живот био сам угоститељ и по томе ме Нишлије добро знају. Угостио сам много људи, познатих и незнаних, имао и своје друштво у кафани.

– Многи су ме питали – открива стогодишњак „рецепт” за дуговечност – како сам доживео дубоку старост. Ту нема посебног правила, само треба бити умерен у свему – не много хране, не много пића, рано на починак, рано устајање. Тада је и дан дужи, све може да се постигне и свуда да се стигне. Био сам дуго пушач, волео да поједем и попијем, али никада нисам претеривао.

Сам је дека Мића одлучио овог фебруара, испричао нам је, да више не смета млађима с којима је живео до преласка у Геронтолошки центар. Али, недуго по доласку, погоршало му се здравствено стање, пребачен је у Клинички центар, где му је хитно на Клиници за кардиоваскуларне болести уграђен пејсмејкер. Оперативни захват, по којем је ушао у анале кардиолошких хируршких захвата у Србији као најстарији становник наше земље над којим је извршено уграђивање пејсмејкера, обавили су 27. марта ове године др Томислав Костић и доц. др Зоран Перишић. Успешно.

Још је стогодишњи Владимир Ђурђевић у постељи. Прошле су тек две недеље од операције. После уградње пејсмејкера остао је само неколико дана на Клиници за каридоваскуларне болести, а онда се вратио у Геронтолошки центар. Али, осећа се веома добро и задовољан је. Не чује баш најбоље, још не устаје и не креће се, али нада се да ће ускоро моћи да прошета. Већ би, каже, вероватно био на ногама да пре десетак година није пао с бицикла. Имао је тада више од 90 година и сломио је кук.

– Ја у 102. годину улазим као препорођен. Лакше дишем, немам више вртоглавице и несвестице, срце нормално ради... Издржаће оно још, сигуран сам – завршава своју причу Владимир Ђурђевић, миљеник свих у нишком Геронтолошком центру.