Жал за државом које више нема

"У партизане сам отишао са 17 година. Борили смо се против фашиста и, заједно са савезницима, успели смо да их победимо. Годинама је све било добро, а онда је све кренуло наопако. Држава за коју сам ратовао и био рањен се распала. Сада имам само успомене на то срећно време. Никога од домаћих политичара не ослобађам одговорности, али, барем ја тако мислим,  растакању Југославије највише је допринео страни фактор. Ни ово ми данашње стање не слути на добро", сетно нам је рекао Карабашић.

У Јајцу смо срели и некадашњег репрезентативца Југославије у падобранству Виктора Купљенина. "Из Љубљане сам дошао у Бањалуку да посетим фамилију моје супруге. А када смо већ ту, било ми је незамисливо да не дођемо у Јајце, у град у којем је настала СФРЈ – земља које ће у мени живети све док ја будем жив", вели Купљенин.

Хурија Бајрамовић је у Јајце дошла из Коњица. Некадашња партизанка не крије тугу због распада некадашње државе. Притиснута тугом, кратко нам је рекла: "У партизане сам отишла са непуних 17 година. Под петокраком су погинула два моја брата. А онда је неко државу за коју смо се борили и изборили пустио низ воду. Гора нас судбина није могла снаћи". Јосип Гребанер, из околине Шипова, није желео да говори. Смркнутог лица, видно нерасположен, само је немоћно слегнуо раменима.

Радослав Илић је дошао у Јајце из Умага. "Дошао сам овде јер сам антифашиста од 17. маја 1942. године, када сам се родио под глогом у збегу на Јастрепцу, у Србији. Мој покојни отац Крстивоје, из села Крајковца био је партизан и до последњег дана живота био је поносан што је одгојио сина антифашисту. Живим у Умагу и власник сам кафе-бара ′Тито′, а уједно сам и један од оснивача Комунистичке партије у развоју, која ће, надам се, прерасти у Савез комуниста Хрватске", испричао нам је Илић.

Трајан Новковски и Срећко Антевски су допутовали из Скопља и чланови су Савеза Титових револуционара, односно Лиге антифашиста за јужну Европу. "Боримо се за уклањање свих баријера међу бившим југословенским републикама, сада самосталним државама. Наш циљ је да границе прелазимо без пасоша, да људи, знање, капитал и роба слободно циркулишу на бившем југословенском простору. Искрено, ми нисмо за обнављање Југославије. Ми желимо да се сви некадашњи југословенски народи опет зближе, да будемо барем добре комшије", речи су Новковског.

Из Цетиња је на обележавање Другог заседања Авноја допутовао Никола Мартиновић, а четворица Мартиновића су били народни хероји Народноослободилачке борбе. "Прошлост моје породице је партизанска, а без поштовања и познавања своје прошлости нико не може рачунати на срећну будућност. Дошао сам у Јајце из пијетета према мом претку, народном хероју и пролетеру, у чијој сам кући рођен. Овде сам да уградим једну коцку у мозаик новог заједништва и пријатељства бивших југословенских народа", вели Мартиновић не кријући да је црногорски суверениста и да је гласао за самосталност Црне Горе.

За разлику од већине оних који су се помирили са судбином, са чињеницом да некадашње Југославије више нема и да је, вероватно, више неће ни бити, прекаљени партизански ратник из Мркоњић Града Симо Попадић је оптимиста: "Јесте да нам се држава настала у тешкој антифашистичкој борби распала у крви, али све што се распадне може се опет саставити. Верујем да ће тако бити и са Југославијом". Могуће је да Попадић црпи своје уверење из чињенице да је у Јајцу јуче био и Семир Шабић, шестогодишњак из Травника. Он је рекао да му је деда био партизан и да га је научио да воли и врховног команданта Народноослободилачке војске Јосипа Броза Тита и све оно зашто су се партизани борили.