Коридором кроз кризу

ИНТЕРВЈУ: МИЛУТИН МРКОЊИЋ, МИНИСТАР ЗА ИНФРАСТРУКТУРУ
О чему постоји неспорна сагласност Светске банке, Европске уније, председника Србије, владе и свих министара? О изградњи Коридора 10 као објективно велике развојне шансе Србије, каже Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру.

Ако је тако, зашто су онда на прошлонедељној седници Националног савета за инфраструктуру „севале варнице”, а медији читав викенд обавештавали да Мркоњић подноси оставку. Кључна оцена је записана у материјалу Министарства за инфраструктуру, а гласи: „Средства за експропријацију приоритетних деоница аутопута нису обезбеђена, а то је неопходан услов да бисмо почели да користимо кредите међународних финансијских институција”.

Министар Мркоњић у разговору за „Политику” каже да се може дискутовати о томе да ли Коридор градити у условима кризе или треба да се ради онолико колико се може. Ако се за било шта може мобилисати страни капитал, онда је то Коридор 10 и у начелу су сви за то да се Коридор 10 ради, али постаје спорно када треба обезбедити домаће паре.

„Чак ни паре нису спорне. Србија је добила кредите за путеве и железницу. Србија је дошла у фазу да те кредите отплаћује, а не користи. И одатле моја љутња”, каже Мркоњић.

Зашто се већ одобрени кредити не користе?

Кад је потписивала уговоре с међународним финансијским институцијама о кредитима, Србија се обавезала да ће држава да сноси трошкове експропријације. То је правило: међународни кредити не могу се добити док се не обаве припремне радње, експропријација и пројектовање. Ми смо Националном савету за инфраструктуру проследили информацију из које се види да је за пројектовање приоритетних деоница на аутопуту потребно 10,1 милион евра и 85 милиона евра за експропријацију земљишта за приоритетне деонице.

Експропријација од Хоргоша до Новог Сада је углавном завршена и зато тамо идемо с радовима. За обилазницу око Београда треба нам око 40 милиона евра, она није завршена, а добијен је кредит за изградњу од 115 милиона евра, 50 милиона за трасу и 65 за петљу.

За целу експропријацију на 250 километара дуж аутопута на Коридору 10 треба нам 130 милиона евра. Када је прављен буџет, грешком је у расходе државе ова сума уписана у динарима и одатле део проблема.

Међународни кредитори су спремни да прихвате идејне пројекте уместо главног, али експропријацију морамо да завршимо. И зато је право питање: Уме ли то Србија да реши?

Планирали смо да ове године завршимо комплетну експропријацију, а у међувремену смо променили закон који дозвољава замену земљишта, па је потребно мање пара. Тамо где се договоре власници, могућа је замена, а власници нису само велики и познати бизнисмени, него и државна предузећа. Онда ће та сума бити мања. И зато сада не можемо да говоримо о сумама потребним за експропријацију. И зато многи сада лупетају о цифрама које се не знају. Тек кад добијемо пројекат експропријације знаћемо шта је чије земљиште.

Кад ће бити готов пројекат експропријације?

Ових дана ће бити готов.

По природи посла, добијам информације да су, на пример, Љубиша Буха, Војин Лазаревић и Зоран Дракулић откупили пола тог земљишта на обилазници аутопута око Београда која је дуга 10 километара. Али, највеће парче зеље преко којег треба да пређе обилазница има ПИК „Земун”, бивша друштвена фирма која је у стечају. Зна се ко је у протеклих седам година куповао ту земљу, али то није моја кривица. Док не буде готов пројекат нико не зна колико је то парче земље које мора да се експроприше. Питао сам неке од њих да ли су спремни да поклоне држави то парче земље, и један од њих је пристао уз један мали услов.

Који?

Па није ни финансијски, ни законски, један сасвим обичан захтев, да га прими један од званичника и да о томе разговарају. Човек није глуп, он рачуна да ће вредност осталог земљишта које је купио знатно да порасте кад се изгради аутопут и тиме ће компензирати изгубљену суму од експропријације за обилазницу.

С тим власницима такође може да се направи договор, да експропријација државу не мора много да кошта.

На југу нема проблема са експропријацијом.

Уосталом, не радим ја експропријацију, него Оливер Дулић. И то мора да се заврши да би држава повукла кредит.

Моје питање за државу је да ли за два месеца може да да 40 милиона евра у динарима да би могла да користи 115 милиона евра међународних кредита. То је тема. Не прихватам филозофију да због штедње нема ни за шта пара. Те паре стоје већ две године.

На железничком коридору нема тих проблема, експропријација кошта око 2,5 милиона евра. Ипак, три кредита теку, а не можемо да реализујемо.

Тврдим да већ сада може да се ради 60 километара аутопута и 80 километара пруге. А све стоји иако има пара.

Па шта се онда гради на Коридору 10?

Кад смо правили стратегију знали смо да нема домаћих пара и смислио сам да у овој години начнемо само оне деонице које гарантују међународним финансијерима да смо ушли у тај посао. Јер, они нам више не верују. Према тој динамици кренули смо с малом деоницом са југа од 20 километара и са деоницом на северу са што мање домаћих пара. Па да затим ове године урадимо комплетно пројектовање и експропријацију и да изградимо 40 километара аутопута. То је већ нешто. Ако то не урадим, нека ме обесе о прву бандеру.

Циљ је, наравно, и да „отпушимо” обилазницу око Београда за коју имамо одобрене кредите, па да од половине године пристигну други међународни кредити и онда кренемо пуном снагом. То је била првобитна идеја и зато сам прихватио пет милијарди динара пара за ову годину из домаћих извора, односно буџета. Сада су и то сасекли и то је прелило чашу и рекао сам да тако не може.

Нама су домаће паре потребне за финансирање предрадњи за повлачење међународних пара што ће до краја године бити око 1,2 милијарде евра из тренутно најповољнијих светских кредита. Ми смо већ добили кредит од 388 милиона долара од Светске банке, 600 милиона евра од Европске инвестиционе банке, 150 милиона евра од Европске банке за обнову и развој и донацију од Грчке од 100 милиона евра.

То је била стратегија. И зато сам се наљутио што то неко сада мења. Деоница Левосој – Доњи Нередовац треба да буде готова до 1. јула.

Ако се ради по плану, 1. октобра можемо да имамо урађених 40 километара аутопута. И почећемо још 50-100 километара, а обилазницу ћемо истерати сто одсто.     

Сви траже посао, 27 фирми се „бије” на тендеру за једну деоницу од 20 километара од Новог Сада до Хоргоша вредну 20 милиона евра.

Из владе је процурила информација да се намешта тендер за пројектовање деонице кроз Војводину за фирму ЦПВ?

Та фирма је са Институтом за путеве и ЦИП-ом још у идејним пројектима поделила деонице за пројектовање, па је логично да наставе и кроз главне пројекте. Проблем је, међутим, што је то пројектовање унето у систем јавних набавки и то је катастрофа.

ЦПВ нисам ја својевремено продавао једном српског контроверзном бизнисмену. И сада, због једне деонице аутопута, неко хоће да хапси пројектанте и шаље им финансијску полицију.

Сами себе упетљавамо у беспотребне процедуре.

У овом тренутку једино су Коридор 10 и Народна банка Србије добили паре из иностранства. И док девизне резерве „трљају руке”, инфраструктура има главобољу?

У пројекту инфраструктуре имамо 1,5 милијарду евра и без проблема можемо да добијемо још толико. Ако „одгушимо” те кредите и они буду коришћени, онда влада неће морати из буџета да дели социјалу радницима који не раде, већ ће ти радници почети да раде на изградњи Коридора 10 и добијаће плате.

Јавност је осетљива кад је у питању експропријација. Неки пословни људи, знајући за планове обилазнице аутопута око Београда, куповали су земљу по једној цени, а сада ће продавати држави по много пута већој цени и зарадити доста новца?

(/slika2)Јесте, али шта да радимо. У нормалним земљама држава не излази у јавност са јавним радовима док не откупи земљу. Нажалост, ми смо објавили и ту људи су купили земљу пре шест, седам година. Тајкуни су или подршка или препрека Коридору 10. И држава може да нађе решење с њима. Па неће ваљда Србија да седи и да се чуди што су они покуповали земљу. Ако их не узмемо као чињеницу, нећемо решити експропријацију, а ако њу не решимо, нема обилазнице на Коридору 10.

Да ли је заиста скупљи километар пута у Србији од изградње километра пута у Црној Гори?

То може да каже само незналица. Мало пре сам разговарао са црногорским колегом Андријом Ломпаром и од њега добио следеће податке. Дакле, километар аутопута Бар – Бољаре по класичном моделу концесионе изградње кошта 15 милиона евра, а кроз приватно-јавно партнерство 30 милиона евра. У Србији, изградња километра аутопута кроз Војводину кошта милион евра у једној траци, а кроз Сићевачку клисуру 10 милиона евра. И више не може да буде.

Када смо почели са изградњом ових два пута по десет километара у Војводини, рачуница је показивала цену 16 милиона евра или 1,2 милиона евра по километру, а сада смо успели да спустимо на девет милиона евра или 900.000 евра по километру. И није ни чудно, криза је, све фирме се боре за посао и морају да спуштају цене радова.

Откуд онда толико дилема и расправа око неспорног антикризног пројекта?

Није циљ да све стане. Да ли постоје искушења? Постоје и није све идеално, али то не значи да ми сада треба да станемо и да не градимо Коридор 10. Он је кичма и око њега ћемо имати 2,5 милијарде евра у овој години. То је простор за оснивање стотина малих приватних фирми које држава може да помогне и подржи њихово оснивање. 

Коридор 10 је шанса и питање је да ли Србија уме да је искористи са мало, мало више или много комерцијалних и индустријских ефеката и променом привредне структуре.

(/slika3)Ове године првобитно смо планирали 50 милијарди динара за Коридор 10, а влада је на крају одвојила пет милијарди и ја се нисам бунио. Е сад кад су и тих пет сасекли на три милијарде не могу да ћутим. Ако је Коридор 10 приоритет, онда има сви да за то „погинемо” и реализујемо планираних пет милијарди динара како бисмо у другој половини године почели да повлачимо међународне кредите. А тамо где у подацима пише да недостаје новац за поједине пројекте, у међувремену су паре обезбеђене из страних кредита и нигде не фале.

Ми не знамо да искористимо ни одобрене међународне паре, али неко треба да стегне петљу и разговара са тајкунима, плати им експропријацију и тако ослободимо 115 милиона евра за обилазницу аутопута око Београда.

Миша Бркић

-----------------------------------------------------------

Преговори о новцу крајем месеца

Србија ће моћи да рачуна на финансијску подршку Светске банке приликом реализације Железничког коридора 10 и та средства уопште нису спорна, незванично сазнаје „Политика” у овој међународној финансијској институцији.

Међутим, преговори са надлежним државним званичницима најраније ће моћи да почну крајем априла или почетком маја, што значи да ће наша земља обећани новац моћи да добије тек после тога.

– Није у питању никакав застој у преговорима, већ је реч о процедури унутар саме банке, која мора да се испуни пре него што преговори почну – каже наш извор.

А. Н. 

-----------------------------------------------------------

Нећу поднети оставку

Министар Мркоњић саопштио је јуче да неће поднети оставку на ту функцију иако је размишљао о томе.

Мркоњић је у изјави поводом „различитих интерпретација у јавности” о томе да ли ће поднети оставку на министарско место, истакао да је о том потезу размишљао, пошто није добио одговарајућу финансијску подршку пројекту изградње Коридора 10.

Танјуг