Крај драме, не и кризе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. априла – Ослобађање америчког капетана Ричарда Филипса (53) из руку сомалских пирата овде је дочекано уз олакшање, вишеструким далекосежним закључцима. Међу њима су и оцене да се потврдило да „нема шале” ни са ослабљеном суперсилом ни са њеним новим лидером Бараком Обамом коме је опозиција замерала да је „превише попустљив” према непријатељима.

Не памти се, примећују посматрачи, ништа слично бар не у новијој историји. Укратко: да као велика победа реда над нередом и наговештај догађаја значајне промене у делу међународних односа, буде доживљен догађај, с нумерички „скромним” улогом, судбином једног таоца, и то у одмеравању драстично неједнаких снага – специјализованих јединица америчке војске и три отмичара.

Листа искушења

Са три снајперска хица ликвидирани су киднапери, председник је као „национални узор” препоручио држање капетана, чији је крај мука масовно прослављен, у његовом пребивалишту, Обами се одаје признање да је положио „први непосредни безбедносни тест”, али се ипак шире бојазни да ће та успешно окончана операција донети и нове невоље. Да би могла да распламса насиље па можда и нову врсту рата на мору код Рога Африке, па и да наговештава „прекретницу” у суочавању држава са модерним гусарима.

Преносимо, сажето, овдашње анализе случаја у коме је, како сугерише АП, први пут у последња два века као талац држан један амерички капетан цивилне пловидбе:

1.Устрељивање отмичара извршено је по одобрењу Обаме, од кога је претходно тражено два пута, уз услов, за који се каже да је установљен, да капетану прети ликвидација.

2.Обама је, по повратку са европско-азијске турнеје, стално обавештаван, кажу чак 17 пута, о драми са киднапованим капетаном, тежећи да се покаже као врховни командант који не доноси пребрзе одлуке али и припрема конкретну акцију.

3.Везујући лични престиж за резултат подухвата, председник се консултовао с безбедносним тимом у коме су највиши функционери и експерти свих родова оружаних снага.

4.Персонални улог лидера није био мали као што изгледа: неуспешне акције Џимија Картера у Ирану (такође око талаца) и Била Клинтона (такође против сомалских противника) оставиле су дубоке ожиљке на њиховим председничким мандатима.

5.По ефикасном дејству снајпериста и ослобађању Филипса, Обама је рекао да у сарадњи с партнерима „морамо спречити будуће нападе пирата и осигурати да починиоци (гусарских аката) одговарају за деликте”.

6.Пирати су запретили да ће се осветити за смрт своја три припадника и да ће Америка „проплакати”.

7.У рукама отмичара је, по Међународном поморском бироу, још 228 талаца разних националности, па се стрепи да би они могли да буду ликвидирани у знак одмазде према јучерашњој америчкој акцији.

8.Могло би, без сумње, да се разбукти насиље у том делу света, изјавио је, како се преноси, вицеадмирал Бил Гортни, командант америчких поморских снага.

9.Главни проблем нису пирати, као такви, већ ситуација у Сомалији где „влада безвлашће” и чији осиромашени рибари у гусарењу виде прилику да обезбеде егзистенцију својим породицама.

10. Рачуна се да се број пирата у последњих седам година повећао са стотинак на 1.500, а приход рибара гусара (од откупнина) са 50 на неколико хиљада долара месечно.

11.Напади у Аденсом заливу и другим деловима око Сомалије повећани су прошле године на 111, што је готово три пута више него годину дана раније, а за три месеца ове године их је већ било 66.

12.Сомалски гусари, према рапорту овдашњих конгресмена, лане су од отмица убрали 30 милиона долара, а други извори кажу да им је зарада била 80 милиона.

13.Отмичари добијају, према изјави једног од њих, 30 процената укупног прихода, док остало иде другима: 20 одсто организаторима, 30 постотака за поткупљивање званичника и 20 одсто за набавку оружја, горива, хране, цигарета…

14.Није доказана веза између пирата и терориста али се слути да би први могли да буду у служби других.

15.Околина Сомалије остаје један од најпрометнијих, најважнијих, али и најопаснијих пловних путева, упркос патролама бродова многих земаља.

Без Џонија Депа

У „Погледима” листа „Вашингтон пост” данас је, стога, истакнут напис који се залаже за наоружавање невојних бродова како би се одбранили од напада и ликвидирање гусара, чије препаде други описују као потпуно различите од холивудске екранизације „пирати Кариба” са Џонијем Депом као носиоцем главне улоге.

У „Њујорк тајмсу” се указује, истовремено, да бродовласници нису баш вољни да наоружавају посаде. Зналци то аргументују, уз остало, стрепњом да би сваки додатни арсенал подстакао гусаре да се и они појачано наоружају па да би њихови конфликти могли да угрозе многе делове планете.

И, шта онда? Драма с капетаном је окончана али се криза наставља.

А чему би то могло да води? Обједињавању регуларних против нерегуларних снага? Или, обрнуто? Или, промени курса: или пловидбе или приступа изазовима свих страна, или новом рату који би можда, као и ранији, помогао изласку из привредне рецесије…

Момчило Пантелић