На испит само опуштено

Квалификациони испити за упис у средње школе у Србији одржаће се у основним школама највероватније после 20. јуна. Пре тога (почетком јуна) биће организовани пријемни испити за упис у школе за даровите, попут филолошких и математичких гимназија и одељења, уметничких школа... Конкурс за упис у средње школе требало би да се појави крајем априла, а информатор о упису – највероватније половином маја, а осмаци у Србији већ се увелико припремају за предстојећи упис. Похађају додатне часове, иду на припремну наставу, како би на јунској провери знања, умећа и талента били што бољи и како би се уписали у жељену школу. Схватајући да је упис најважнији задатак који је до сада био постављен пред њих, већ увелико их дрма трема, а највећи тремароши су управо одлични ђаци. Уз то им родитељи стварају додатну панику.

О томе сведочи и прича петнаестогодишњака из београдске Основне школе „Јанко Веселиновић”. Ђаци Даша Ниса Крајчер, Николај Велимировић и Лука Стефановић су, кажу, пред животним испитом. Треба да одаберу школу која одговара њиховим склоностима и способностима. Али много теже од тога им пада то што се плаше да не разочарају родитеље. Тај притисак родитеља је, веле, најтежи. То може да их блокира на квалификационом испиту, па да лоше ураде тестове. Зато апелују на своје, али и на све остале родитеље, да не паниче и не уносе нервозу, да децу „не притискају” својим често превеликим очекивањима.

Највећу трему има Даша, иако је одлична, најбоља у школи. Плаши се да неће имати довољно поена за упис у Трећу београдску гимназију. Николај је до сада био одличан и врло добар ученик. Типује на Другу економску школу, јер жели да студира економију. Признаје да помало стрепи да ли ће успети да се упише у жељену школу.

Трема најмање мучи Луку који је углавном добар и врло добар ђак. Каже да је за овакав (не)успех сам крив, јер је лењ. Највише би волео да се упише у правно-биротехничку школу, јер му је сан да буде адвокат.

Средњошколци који су пре годину-две прошли „тортуру” за упис у средње школе садашњим осмацима поручују да редовно раде и да на испит дођу прибрани, опуштени, испавани, као и да тачним и читко исписаним називима и шифрама жељених средњих школа и смерова попуне формулар популарно назван „листа жеља”.

– Када добију резултате са квалификационих испита из математике и матерњег (српског) језика и саберу све поене које су стекли на основу успеха, испита и евентуалних републичких такмичења, треба добро да процене своје могућности и ускладе их са жељама. Тада сигурно неће бити разочарани школом у коју буду примљени – вели Мирослав Чакширан из Инђије који од пре две године у тамошњој средњој школи учи за туристичког техничара.

Пре две године, приликом конкурисања за упис у средњу школу, за Милоша Белчевића са Златибора пресудна је била близина школе, као и то да ли се у њој могу стећи знања довољна да се положи пријемни испит за упис на факултет. Зато је и типовао на смер туристички техничар у средњој школи у Чајетини. Пред испит се, истиче, треба испавати, а на испит не треба ићи без воде, сока и неких грицкалица, попут чоколаде, переца… Тремарошима препоручује да жваћу жваку, јер то опушта.

Ученице другог разреда Школе за дизајн текстила у Београду Марија Исаиловић, Лана Јеремић и Милена Кецман одлучиле су се за ову школу јер су процениле да ту могу стећи знања неопходна да би постале тражени дизајнери текстила и гардеробе, или, рецимо, моделари одеће. Док се, кажу, у дизајнерској школи углавном црта, слика, ваја, у њиховој школи на поменутим смеровима ђаци се упознају са целокупним процесом производње. Диплома Школе за дизајн текстила „отвара врата” свих уметничких факултета и виших струковних студија за дизајн, менаџмент текстила и уметничких академија за дизајн. Све то су углавном оне имале на уму када су се пре две године уписивале у средњу школу, с тим што је Лани најважније било то да је школа проходна и за Факултет драмских уметности, одсек режије.

Петнаестогодишња Катарина Златић, ученица београдске Филолошке гимназије, саветује онима који не знају шта би волели у животу да буду, да упишу гимназију, јер сматра да ће им тако касније шансе за стицање индекса бити веће.

Александра Бркић