Војска Србије неће уговор с Драгићем

Одбрамбени систем Србије био би озбиљно угрожен ако Виши трговински суд пресуди да Министарство одбране мора да спроведе уговор „тежак” 176 милиона евра, потписан са Производњом „Миле Драгић” у време док је министар одбране био Првослав Давинић, a који је због судског заплета, који још траје, у јавности познатији као „афера Панцир”. Миле Драгић, власник предузећа из Зрењанина, у децембру је тужио Министарство одбране тражећи да Трговински суд у Београду пресудом наложи спровођење спорног уговора. Овај поступак је прекинут до окончања наведеног поступка за ништавост уговора.

Нико не спори да је уговор потписан уз сагласност савета министара тадашње државне заједнице Србија и Црна Гора. У одлуци Савета министара наведено је да ће се плаћање обавити из средстава прикупљених продајом непокретне и покретне имовине, што у уговору не стоји. Али, оно на чему инсистира Републичко јавно правобранилаштво jeсу сумњиве околности које су довеле до потписивања уговора због чега се против Давинића и његових сарадника води поступак пред Окружним судом у Београду.

Тадашњи војни врх и Драгић договорили су набавку огромне количине опреме за 2006. и 2007. годину и то два пута по 30.000 шлемова и два пута 27.000 балистичких (панцирних) прслука (због чега је афера која je касније уследила и названа „панцир”), као и извесне количине друге опреме. То је било далеко више од потреба тадашње Војске СЦГ која је, наспрам овог посла вредног 176 милиона евра, само годину дана раније, дакле 2005. године, издвојила „свега” 15 милиона евра за укупно опремање.

Шлемови су трајна роба, некадашња Војска Југославије и раније их је набављала од Производње „Миле Драгић”, а у складиштима има их још и из времена ЈНА. У сваком случају – не купују се сваке године за сваког војника. Поређења ради, Војска Србије данас има око 19.000 старешина и професионалних војника и око 8.000 војника на одслужењу војног рока, укупно око 27.000 људи, при чему нису сви у борбеним јединицама па да им је неопходан шлем. 

Осим сумњиве количине и разликама у улагањима у војску у две узастопне године (набавке су са 15 милиона евра у 2005. скочиле на уговорених, а нигде у буџету предвиђених 176 милиона евра за 2006. и 2007. годину), пада у очи да тако вредан уговор нису потписали ни министар, ни начелник надлежне управе, већ нижерангирани службеник, па би се могло рећи да је то урађено „по наређењу”, ако се зна у којој мери се у војсци поштује хијерархија. Некако, такав важан посао се „задесио” у сезони летњих годишњих одмора. Али, све те чињенице утврдиће суд.

У Министарству одбране су уверени да ће Виши трговински суд уважити ове и друге аргументе који су предочени. Упркос томе, њихов однос према Производњи „Миле Драгић” и даље је професионалан и у складу са законом – ова фирма је је без обзира на аферу „Панцир” успела да победи на неким мањим тендерима Министарства одбране, односно да војсци прода мање количине разне опреме.