Изјашњавање о Путину

Од дописника Танјуга
Москва – У недељу, 2. децембра, биће одржани избори за пети сазив Државне думе (доњи дом руског парламента), о чијој важности говори и то што се у предизборну кампању директно укључио руски председник Владимир Путин. У ноћи са петка на суботу, у поноћ по локалном времену у Русији (у којој постоји 11 временских зона), наступа изборна тишина, током које су забрањени митинзи, агитовање и све друге предизборне активности. Избори се одржавају по новом изборном закону. Главне новине су: цензус је повећан са пет на седам одсто и није дозвољено формирање предизборних блокова, а укинута је и могућност гласања "против свих", баш као и цензус излазности да би избори успели. Истовремено, избори се одржавају потпуно по пропорционалном систему.

Забринута већина Руса

Главно обележје избора је, међутим, учешће руског председника у њима. Путин је после скоро осам година управљања Русијом одлучио да овога пута не препусти ништа случају, већ је стао на чело изборне листе владајуће Јединствене Русије (ЈР).

Тако су избори добили и карактер плебисцита, јер ће грађани Русије без сумње приликом спуштања листића у кутију и овога пута имати прилику да потврде велики углед који је руски председник стекао током непуна два председничка мандата.

Уочи последњег дана изборне кампање, руски председник се непосредно обратио грађанима позивајући их да гласају за ЈР и упозоравајући их да "још није све готово" и да је потребно наставити започети курс јачања привреде и повратка ауторитета државе – државе коју је он од свог претходника Бориса Јељцина наследио у понижавајућем стању.

Последњи пут уочи гласања, Путин је индиректно одговорио и својим најоштријим критичарима из Савеза десних снага (СПС), пре свих Борису Њемцову, потпредседнику владе из времена Бориса Јељцина, чија је кампања била заснована на слогану "Не култу личности": "Због жеље да се живи достојанствено не треба дозволити да на власт дођу они који су једном већ безуспешно покушали да воде земљу, а сада хоће да уздрмају планове развоја Русије и промене курс који је подржао народ, да нас врате у време понижења, зависности и распада", рекао је руски председник.

Очување континуитета са протеклих скоро осам година владајућа партија "преточила" је у свој програм на једноставан начин – сабирајући осам годишњих обраћања руског председника са правцима и приоритетима развоја земље, назван "Путинов план".

На тај начин, према последњим анкетама и прогнозама свих релевантних центара за истраживање јавног мњења, од 11 партија колико учествује на изборима, ЈР има шансе да освоји највише гласова и у овом сазиву – између 56 и 63 одсто гласова бирача.

Шансе да прођу на изборима аналитичари дају и партијама које су и у четвртом сазиву имале депутате: другој по снази Комунистичкој партији Русије (КПРФ) Генадија Зјуганова (између 10 и 14 одсто), Либерално-демократској партији (ЛДПР) Владимира Жириновског (између осам и девет одсто) и Праведној Русији (ПР) председника горњег дома руског парламента Сергеја Миронова, која би могла да се нађе на граници између седам и осам одсто гласова бирача.

Неспоразум с ОЕБС-ом

За друго обележје ових избора "побринуо се" Биро ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) који је одбио да пошаље посматраче, доводећи до врхунца кризу у односима са Москвом, која се залаже за утврђивање јасних принципа рада Бироа.

ОДИХР је одлуку образложио тиме што је позван ограничен број посматрача (70) и што је "Москва одуговлачила са процедуром за издавање виза", док Русија сматра да је тај потез наручена политичка акција како би се бацила сенка на резултате избора и њихову легитимност.

Руски председник је отворено рекао да сматра да је ОДИХР ту одлуку донео на препоруку Вашингтона, а учествујући на заседању Савета министара ОЕБС-а у Мадриду шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је у четвртак рекао да је Русија испунила своју обавезу која гласи да су земље обавезне да позову међународне посматраче на изборе.

Из Москве је позвано 336 међународних посматрача, по 55 из Парламентарне скупштине Савета Европе, Парламентарне скупштине ОЕБС, Интерпарламентарне скупштине Заједнице Независних Држава.

Испред партија изборе ће контролисати више од 1,5 милиона посматрача. Право гласа има више од 108 милиона грађана, који ће моћи да гласају на близу 96.000 бирачких места, од којих је 360 у иностранству, у 141 држави.

Избори се сматрају успелима уколико макар једна партија добија седам и више одсто гласова, уз услов да су све партије добиле укупно више од 60 одсто гласова бирача.

Осим избора за Думу, у недељу ће се у девет региона бирати депутати локалних скупштина, у 22 субјекта Федерације биће одржано 235 локалних референдума, а у 76 региона избори за челнике и депутате органа локалне самоуправе.

У организацији и спровођењу избора учествује око три милиона људи, а о безбедности на дан избора бринуће око 450.000 припадника снага безбедности.