Стиђе Европа, чувајте се монополиста

Пословно окружење у Србији је побољшано у протеклих годину дана, али поједине компаније имају монопол на тржишту, а Комисија за заштиту конкуренције још нема довољан утицај због ограничених средстава којима располаже, оценили су почетком недеље у Београду стручњаци Европске банке за обнову и развој на представљању свог овогодишњег "Транзиционог извештаја". До сличног је закључка дошла и Европска комисија у најновијем извештају о реформском напретку Србије, такође објављеном у новембру.

Србија није далеко одмакла у области конкуренције на тржишту, нарочито кад су у питању капацитети за примену антимонополских мера, оцењује Комисија.

Ситуација би, међутим, ускоро могла драстично да се промени уколико Србија до краја јануара – како предвиђају овдашњи политичари – потпише недавно парафирани Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ. Наиме, чим, на основу овог документа, буде склопљен први уговорни однос између Београда и Брисела, ступа на снагу такозвани Прелазни споразум, којим је предвиђено да се у Србији примењују сви стандарди и сва правила отвореног тржишта који важе у Европској унији. Ту спада и забрана злоупотребе монополског положаја на тржишту, стварања картела ради договора о ценама и давања преференцијалног положаја појединим компанијама, који су регулисани члановима 81 и 82 Уговора о Европској заједници (а они морају бити инкорпорирани у национално законодавство).

Како су нам објаснили у Европској комисији, од потписивања ССП па до његове примене, а то значи до пуног усклађивања са трговинским мерама ЕУ – које чине 80 одсто овог споразума – може проћи највише два-три месеца. У том року (дакле, негде до марта, уколико би ССП био потписан у јануару) Србија би требало да оформи посебно жалбено тело које ће надзирати примену ЕУ стандарда и правила на нашем тржишту.

Све док Србија не постане чланица ЕУ, Европска комисија (ЕК) не може преко својих инструмената непосредно да утиче на поштовање тржишних правила у нашој земљи, нити да покреће спорове и кажњава оне који од тих правила одступају, али то може да чини посредно, преко мешовите комисије ЕК и Србије која ће пратити спровођење ССП. Уколико се утврди да на нашем тржишту нека компанија злоупотребљава свој монополски положај на тржишту, или да се произвођачи одређене робе удружују како би држали цену те робе, што је супротно европском законодавству које је Србија прихватили споразумом о стабилизацији и придруживању, онда Европска комисија може затражити суспензију споразума.

Након ступања на снагу ССП и Прелазног споразума, и наша Комисија за заштиту конкуренције такође ће добити "појачање" у виду подршке Генералне дирекције Европске комисије за конкурентност.

У Европској комисији истичу да је поштовање ССП у делу који се односи на спречавање монопола и других злоупотреба на тржишту дугорочно од велике важности за Србију, јер од тога зависи поверење страних инвеститора. И најмања сумња да овде нису "чиста посла" – и оде капитал из наше земље.

Друга ствар су, наравно, казне. Док наше компаније не буду део заједничког тржишта ЕУ не могу одговарати ни пред заједничким институцијама и европским судовима, али то не значи да ће бити изузете од санкција уколико фирме из ЕУ, заступљене у Србији, оцене да су њихова права и положај угрожени због непоштовања европских стандарда на овдашњем тржишту.

А колике су те казне, може се лако открити на званичном сајту Европске комисије. Тако је, на пример, управо ових дана кажњен картел који су четири компаније сачиниле како би осигурале високе цене својих производа, равних стакала, на тржишту ЕУ. Јапански "Асахи", амерички "Гардијен", британски "Пилкингтон" и француски "Сен Гобен" кажњени су са укупно 486,9 милиона евра. Недавно је, због истог прекршаја европских трговинских мера у области цена, картелу за производњу нерђајућег челика "Тисенкрупу" одређено да плати 3,16 милиона евра. Подсетимо се и да је Гејтсов "Мајкрософт", својевремено, изгубио спор који је против њега повела Европска комисија и платио казну од 497 милиона евра због злоупотребе монополског положаја на тржишту ЕУ.
Александра Мијалковић

--------------------------------------------------------------------------

Аустријска амбасада подржава понуду "Атека"

Амбасада Аустрије у Београду обавестила је Агенцију за приватизацију да подржава компанију "Атек", која је дала понуду за Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор. Агенција за приватизацију је пре три дана упутила званичан допис Амбасади Аустрије за достављање информације да ли се против Мирка Ковача, власника аустријске компаније "Атек", води кривична истрага и да ли против њега постоји правоснажна пресуда у Аустрији.

У одговору који је достављен Агенцији, аустријски амбасадор Герхард Јандл је навео да је "Атек" компанија са великим угледом.

Понуда "Атека" за РТБ, како је нагласио аустријски амбасадор, "може допринети даљем јачању билатералних економских веза између Србије и Аустрије".

"Атек" је за куповину имовине РТБ-а понудио цену од 466 милиона долара, док је други понуђач, руска компанија СРМ, понудила цену од 370 милиона долара. Почетна цена за РТБ била је 340 милиона долара.

После отварања понуда за РТБ у медијима у Србији је објављено да се против власника "Атека" Мирка Ковача у Аустрији води судски поступак.

Ковач је новинарима рекао да судски поступак који се води против њега неће утицати на понуду те компаније за куповину РТБ-а, јер је реч о приватној тужби из 1995. године, која нема везе са "Атеком".
Бета