Сви знају да се не штедим…

Хрватска поп певачица Нина Бадрић одржаће свој први солистички концерт у Србији. Наступ 23. априла у „Сава центру” ће, уз ретроспективу њеног рада, представљати и својеврсну промоцију последњег студијског албума који носи кратак назив – „Љубав”.

Бадрићева је на музичкој сцени Хрватске још од прве половине деведесетих година прошлог века. Ипак, ово је тек њен први наступ у Београду. У разговору за наш лист Нина нам открива који су разлози за то:

– Публика са простора бивше Југославије боље се упознала са мојим радом на албуму, „Љубав”, који је сјајно прошао на свим тржиштима. Чини ми се да су ме људи некако успели идентификовати, односно коначно спојити глас, лик и песме до краја. Са овим албумом појавило се и веће интересовање за мој концерт, и већ се створила публика која ме прати и воли. Нисам особа која мисли да на рачун једног хита можеш заказивати наступе на стадионима. Мислим да ипак људима на концерту мораш понудити најмање два сата песама уз које су одрастали, или их напросто воле сада, као сублимацију твог рада.

Нина каже да ће на предстојећем концерту дати све од себе и да београдска публика може очекивати добар наступ.

– Гарантујем одличну свирку, јер са мном долазе најбољи хрватски инструменталисти. Свако ко је једном дошао на мој концерт, било где, зна да се не штедим. Почнимо од тога, а ви мени реците каква сам била када концерт прође.

Наша саговорница популарност је постигла, између осталог, изводећи занимљиву мешавину музичких жанрова (поп, џез, ритам и блуз...). Питали смо је колико је тешко балансирати између личних укуса и жеља и очекивања публике?

– Није баш једноставно када направите албум за који мислите да је одличан и дате целог себе за те песме, а онда он не буде препознат јер ето, баш на вашу жалост, хит постане нека турбо поскочица и ви напросто губите битку. Ипак, само тренутно. Када сам 2001. издала албум „Нина”, за који сматрам да је био јако храбар у тадашње време, није наишао на пријем људи какав сам очекивала. Схватила сам тада да му још није било време, ни по продукцији, ни по естетици. Тај албум је ипак изнео неке песме које и дан-данас људи певају и знају попут „Нек ти буде као мени”, али тада баш и нисам имала превише посла и прилике да промовишем све те песме јер би многи рекли да мало „олабавим” са тим хипхоп, џез ритмовима.

Иако јој је „Дора” (хрватски избор за „Песму Евровизије”) неколико пута измицала, многе од Нининих песама су заживеле међу њеном публиком. Питали смо нашу саговорницу да ли планира да убудуће најзад освоји „Дору”.

– Верујте ми на реч када вам кажем да ми награде уопште више нису важне. У својој петнаестогодишњој каријери сам их се заиста надобијала и немам више ту сујету да желим и ја бити призната и препозната. Када сте на почетку свог пута свакако желите да вам неко каже да вредите, а то су заправо на неки начин награде. Диван је осећај бити први међу најбољима, али данас знам и са сигурношћу тврдим да се памте само добре песме. По њима ће ме људи памтити и по количини љубави коју сам им дала у њима.

Нина важи за особу коју прати релативно мали број трачева. Каже да и у савременом добу ипак постоје начини да се остане свој, нормалан, и да се избегне таблоидизација приватног живота.

– Једноставно не пристанете на многе ствари које вам се нуде. Ако мислите да заиста вредите, и да можете дати људима нешто, онда станите испред њих и својим талентом покушајте да их „заљубите” у то што радите. Ужасавам се данашњег начина на који поједини медији пишу или говоре. Данас преко ноћи постанете познати. Али по чему? Требало би бити свестан да сте можда и неком детету узор, а то већ повлачи одређену одговорност. Многи је данас немају, живимо у времену када је морал готово изумрла врлина. Зато је Тоше Проески био прави раритет. Био је славан а при том поштен, частан и једноставан.

Популарна певачица каже да се у тренуцима „одмора” од музике опушта у миру и да јој море помаже да лакше преброди свакодневни стрес.

– Када сам без обавеза, што су у мом случају ретки тренуци, тада помало постајем неприступачна за све друго осим за мир. Море ме невероватно смирује и пуни ми батерије. Уверена сам да ћу једном живети негде на мору.

Упитана шта приватно воли да слуша, Нина додаје да воли, условно речено, „стару” музику, насталу у времену правих вредности и истинских музичких великана.

– Помало патим за оним старим ауторима по којима се писала музика и који су одређивали музичке правце у свету, које је публика током година претворила у класике. Недавно сам била на концерту Стивија Вондера. То је то! Чиста емоција и невиђени талент. Бог је био великодушан према њему јер се његова музика и глас и не може другачије описати него као песма анђела.