Држављани изгубљених права

Као највећа препрека приближавању Хрватске Европској унији помиње се гранични проблем са Словенијом, али мислим да су у том погледу још већа препрека избегли и прогнани Срби, њени држављани. Кад би наши проблеми били решени то би могло да допринесе бољим односима Србије и Хрватске, па и приближавању Хрватске ЕУ. Ми избегли Срби заиста не желимо да Хрватску зауставимо на том путу, али требало би пре него што Хрватска уђе у ЕУ да ови наши проблеми буду скинути с дневног реда.

Такође, верујемо да би проблеми Срба избеглих из Хрватске пре били решени да нису решавани само билатерално, у односима Хрватске и Србије, него да су у те разговоре били укључени представници међународне заједнице. Јер, показало се да потписи Србије и Хрватске, па и БиХ, не помажу у решавањуизбегличкихзахтева. Подсећам на потписане документе: Споразум о нормализацији односа из 1996, Бечки споразум из 2001, Сарајевску декларацију из 2005. који предвиђају враћање имовинских и других права избеглом становништву. Преузете обавезе Хрватска није испунила, нити је међународна заједница посебно притискала због тога.

Који то проблеми треба да буду решени? Реч је, између осталог, о 40.000 одузетих станарских права. У свим бившим југословенским републикама станарска права избеглицама су враћена, једино се то у Хрватској није десило.Хрватска има и око 40.000 избеглих пензионера који за време ратних збивања нису примали пензије. Они сад траже да им се та разлика исплати. У Хрватској су и приватизована многа предузећа у чијем стварању су учествовали и Срби, али они су из приватизације искључени.

Постоје и тајне оптужнице против избеглих Срба, процењује се,још око хиљаду.Хрватске власти неке од њихактивирају управо у тренутку кад долази до већег повратка избеглица.

Све нам то указује да Хрватска не жели да јој се Срби врате и да ова држава не поштује сопствени закон који мањинама гарантује сва грађанска права (мада су Срби у Хрватској до 1990. били конститутиван народ). Поред тога, Срба готово и да нема у државној управи тако да се стиче утисак, који износе и неке невладине организације (Хјуман рајтс воч, Амнести интернешенел), да је реч o третману који се односи на становнике „другог реда”.

Да не помињем безбедносне проблеме и нападе на нашу православну цркву, на пример у Далматинској епархији, или оштећења аутомобила са регистарским ознакама из Србије, затим разне графите, атмосферу на концертима и утакмицама, мржњу исказану у медијима. Прошло је скоро две деценије од почетка српско-хрватских сукоба, алимржња сеисказује и даље, као да Хрватска купује време у настојању да се што мањи број избеглица врати својим кућама.

Односе две државе отежава и тужба Хрватске против Србије, мада су Срби избегли из Хрватске прихватили ову тужбу с надом да ће судски процес послужити да се изнесу сви они аргументи који се односе на страдања Срба у овом последњем рату, али и у Другом светском, у време НДХ. Јер узрок последњег рата из деведесетих може се довести у везу с догађајима из Другог светског рата, кад је на простору НДХ страдало готово милион Срба.

На примедбу из Загреба да српска страна не жели да призна своју одговорност за збивања током прошле деценије, кажемо да тај период не смемо заборавити. Али треба га препустити истраживачима, научницима, судовима, посебно Међународном суду правде у Хагу. Али враћање грађанских права избеглим Србима обавеза је Хрватске према њеним држављанима. Залажемо се и за то да свако треба да буде кажњен за злочине које је починио, без обзира на то из ког је народа. Али не може цео један народ да буде кажњен због злочина појединаца.

Срби пуно очекују и од локалних избора у Хрватској заказаних за 17. мај, мада проблеми који се односе на ускраћена права Срба у надлежности су Сабора, а не локалних органа. Сабор је прошле године донео закон којим је Србима одузето станарско право. Прошлог децембра донет је и Закон о коришћењу пољопривредног земљишта којим се од избеглица тражи да плате велике казне због необрађеног земљишта, оног које не могу да обрађују.

У току су процеси пред Уставним судом Хрватске који би требало да зауставе примену ових прописа чије доношење показује какво је расположење званичног Загреба према хрватско-српским добросуседским односима.

Да би се ови проблеми могли што успешније решавати, у Београду је крајем прошлог месеца основана Асоцијација избегличких и других удружења Срба из Хрватске која је дала пуну подршку Влади Србије и њеном документу од девет тачака, упућеном у више од 80 држава. Прва реаговања на тај документ охрабрују и дају нам наду да истрајемо у својим захтевима.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске