Ухапшен албански криминалац Арслан Нуши

Од нашег дописника
Скопље, 14. априла – У понедељак, у цик зоре, специјалци македонске полиције су у импровизованој чајџиници у скопском селу Крушопек ухапсили познатог криминалца Арслана Нушија, несуђеног атентатора на бившег македонског председника Киру Глигорова.

Очигледно је да је неко полицији „на тацни” сервирао криминалца за којим су три године безуспешно трагали Интерпол и МУП Македоније.

Интригантно је свакако то што је Арслан Нуши, познатији као Бос, потказан полицији у време кад су њени водећи оперативци били заузети потером за криминалцима који су два дана пре тога, усред бела дана, опљачкали експозитуру Про кредит банке у центру Скопља.

Хапшење Нушија у овдашњим медијима је пласирано као ванредан успех македонске полиције, али је изостало кључно питање: како је било могуће да се толико тражени криминалац, у свом луксузном џипу, несметано возика и шепури у родном Грчецу и околним скопским селима а да за полицију остане невидљив?

Нуши се десетак последњих година у полицијско-политичким и медијским причама увек појављивао у тренуцима кад је некоме требало да пажњу и полиције и јавности скрене са неких крупнијих догађаја у самој Македонији.

У генези приче о ситном криминалцу који је стицајем околности постао медијска личност, неразјашњена остаје његова улога у крупним кавгама и обрачунима у врховима македонске полиције, у којима се овај појављивао као повод.

За Нушија се први пут чуло неколико месеци после атентата на бившег македонског председника Киру Глигорова (3. октобра 1995. године), кад је тадашњи министар полиције Љубомир Фрчковски објавио да је македонским органима гоњења познат идентитет атентатора.

До јунака такозване братиславске везе и атентатора на Глигорова дошло се посредством извесног Осме Ватреша, који је најпре чешкој, а затим и македонској, полицији испричао како му се лично Нуши похвалио да је он покушао ликвидацију Глигорова.

У фебруару 1996. године „атентатор” је ухапшен на граничном прелазу према Бугарској, али дводневно испитивање није дало резултата. Нуши, његов брат Наим Лесковица и познати албански криминалац Петрит Аме ослобођени су јер се показало да немају никакве везе са атентатом. Нушију је чак враћен фалсификовани хрватски пасош, а он је, у знак захвалности и „због личних симпатија”, тада већ опорављеном Глигорову поклонио блиндирани „мерцедес”.

Касније је утврђено да „мерцедес” не само што није био блиндиран већ је био украден негде у Немачкој. Прималац поклона, тадашњи министар македонске полиције Фрчковски, касније је био оптужен за сарадњу са криминалцима и чак му је претила опасност да због тога буде ухапшен.

Нуши је у међувремену наставио да се бави „уносним пословима”. У близини граничног прелаза Блаце према Косову са својом бандом отео је косовског бизнисмена Љуљзима Бегаја и за његово ослобађање тражио 500.000 евра.

У преговорима око откупа криминалци су направили грешку и специјалци МУП-а Македоније потпомогнути полицијом Унмика успели су да ослободе киднапованог бизнисмена и да ухапсе део банде. Арслан Нуши је успео да побегне и у одсуству је осуђен на десетогодишњу казну затвора.

Приликом прекјучерашњег хапшења у Нушијевом џипу је пронађено оружје, муниција, две радио-станице, специјални мобилни телефони и маскирна униформа, слична оној коју су носили пљачкаши скопске Про кредит банке. Да ли је Нуши био организатор те пљачке, да ли је полицији „откуцан” да би га се отарасили косовски криминалци са којима је тесно сарађивао... само су нека од питања која чекају одговор.