Замешатељство са земљишним књигама

Источно Сарајево – Територија општина које су формиране на подручју Републике Српске након потписивања Дејтонског мировног споразума, Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, заведена је у земљишне књиге из доба Аустроугарске и дан-данас су у поседу сарајевских основних судова. Место на којем се књиге налазе важно је утолико што запослени у тамошњим судовима врше опструкцију и Србима из Источног Сарајева који одлуче да продају своју земљу потпуно загорчавају живот.

– Месецима се чека на земљишнокњижни извод и то није проблем с којим се суочавају само појединци, него и општина Источна Илиџа која располаже атрактивним локацијама за градњу и за које су интересовање исказали познати инвеститори. Међутим, многи су, иако је договор био постигнут, одустали због недоличног понашања запослених у сарајевским основним судовима, јер им нисмо могли на време обезбедити земљишнокњижни извод. Губили смо једног по једног инвеститора, што значи мање пара у општинској каси – изјавио је за „Политику” начелник Источне Илиџе Предраг Ковач. Према његовом мишљењу, „опструкција је смишљена, свесно и намерно се развлачи са издавањем једног документа, који се у другим судовима може добити у рекордно кратком року, како би се успорио развој Источног Сарајева”.

Један грађанин Источне Илиџе, који је желео да остане анониман, потврдио је за наш лист да је одлучио да прода „парче земље и да се „дебело” намучио док је дошао до документа којим може да докаже да је земља његова. Безброј пута је, каже он, одлазио у суд и „сваки пут се враћао необављеног посла, запослени, једноставно, нису хтели да ми дају нешто на шта ја по закону имам право”.

За Србе из Источног Сарајева, као и за већину локалних заједница са овог подручја, земљишне књиге су вишеструки проблем па се у његово решавање укључила и Влада Републике Српске, с намером да покуша да се са представницима власти у Федерацији БиХ договори о замени земљишних књига, сходно територијалној, односно ентитетској припадности. Међутим, сви досадашњи покушаји завршавали су се неуспешно.

Други проблем се односи на неажурност података у земљишним књигама, а трећи се тиче наследства због чега је, у неколико случајева, продаја општинске земље била доведена у питање.

(/slika2)– Неке од локација нисмо могли да продамо, јер се испоставило да немамо право на прометовање зато што је та локација, коју је држава некада купила, у земљишним књигама још на првобитном власнику – каже начелник општине и додаје да је питање наследства још и компликованије, јер се у случају продаје појединих локација појављивало чак и по 50 наследника.

– Купци су, једноставно, одустајали зато што не желе да ризикују и улажу новац у нешто што се у судским књигама не води на онога ко продаје, него на његовог чукундеду – објашњава Ковач и напомиње да су „спорне биле, углавном, велике и најатрактивније локације чијом продајом је општинска каса могла бити богатија за неколико милиона конвертибилних марака”.