Обама са „зрачком наде”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. априла – У Белој кући је данас боље расположење него непосредно поред ње. „Прва породица” ужива у јуче пристиглом појачању – „првом кућном љубимцу” Америке, португалском воденом псу названом „Бо”, док се надомак председничке палате одржава демонстрација, чији назив „Чајанка” асоцира на бостонски оригинални отпор британској управи у последњој трећини 18. века.

Посматрачима се чини да је између та два врло различита догађаја постојала и деликатна веза. Оба су, сваки на свој начин, били посвећени охрабривању јавности. Долазак „Боа” требало је да покаже, уз остало, да Барак Обама има времена да се с породицом посвети и споредним стварима, док је појава демонстраната претендовала да грађане убеди да не верују владином програму стабилизације и да издејствују његово преусмеравање.

У оба „спектакла” се показало, истовремено, да су носиоци главних улога запали у противречност. Обама није одржао обећање да ће кућног љубимца набавити у неком прихватилишту за луталице, већ га је примио као поклон од сенатора Едварда Кенедија, а учесници протеста су у име „одбране интереса ојађених маса” заправо негодовали – што се повећавају порези танком слоју најимућнијих.

Расколи између речи и дела, приметни су и на другим пољима, поготову оним од којих у доброј мери зависи ако не судбина а оно овдашња па и светска свакодневица. Садашња глобална економска криза потекла је из Америке, па је прилично распрострањено уверење да одавде треба да почне и опоравак, али – засад нема довољно склада између планова Беле куће и реалности.

На престижном Универзитету Џорџтаун, Обама јуче није крио тешкоће, рекавши да ће бити још „отпуштања, губитака кућа и мука, док не изађемо из рецесије”, али је остао при тези да се промолио „зрачак наде” и да се већ виде неки позитивни резултати његовог реформаторског курса. Позвао је нацију на стрпљење и самопрегор, који треба да његову сетву оптимизма доведу до берићетне жетве.

Његове смернице пропраћене су такође – противречностима. Анкете реномираних истраживача указују висок степен поверења, чак до 90 одсто, ономе што ради и пројектује, али је тржиште – као вага за однос између прокламација и реализација – и даље врло резервисано.

Подаци за прошли месец, како је данас прецизирао „Вашингтон пост”, говоре да су опале и зараде у трговинама (највише у продаји електричних апарата, за 5,9 одсто, па у производима ауто-индустрије – за 2,3 одсто, док је куповина одеће смањена за 1,8 одсто) као и у вредности акција (за два одсто) на берзама. Агенција Блумберг додаје да је већ 14. пут у последњих 15 месеци (у марту за 1,5 одсто) опао промет продуката фабрика и рудника као и да су индустријски капацитети искоришћени са само 69,3 одсто, што је најнижи ниво у последње четири деценије.

Економско опадање је успорено – као што поред шефа Беле куће каже и гувернер Централне банке Бен Бернанки – али се наставља, констатује престонични главни дневник. Бернанки се такође потрудио д каже како ће долар задржати доминацију као резервна светска валута, чиме се супротставио најавама да је тај статус „зелембаћа” угрожен.

Обама настоји, запажа се, да осим бодрења народа погоди још две мете. С једне стране да одбаци примедбе републиканских опозиционара да ће земљу увалити у још веће дугове него његов претходник а њихов доскорашњи председник Џорџа Буш, а с друге – да сузбије примедбе блиског му крила Демократске партије, да је „сувише суздржан” иако тражи билионска буџетска улагања за оживљавање привреде и стандарда.

Баланс му изгледа солиднији од биланса. Разнородне примедбе се у међусобној опорости уравнотежују брже, чини се, него очекивања и резултати.

Обама је, подсећа се, од Буша наследио неповољнију заоставштину него ико у модерној овдашњој историји примопредаје власти. Ратове у Ираку и Авганистану, финансијску и социјалну кризу, пад утицаја Вашингтона у свету…

Али, од њега се очекује, зато је и изабран, да стање поправи и да се побољшање осети релативно брзо – ако не за првих сто дана, који се навршавају овог месеца, а оно бар ове године. Није извесно да ће му то успети.

Бивши шеф економског тима Међународног монетарног фонда, а сада професор предузетништва на угледном Масачусетском институту за технологију, Сајмон Џонсон написао је у месечнику „Атлантик” да се Америка неће опоравити све док не раскрсти с „финансијском олигархијом која блокира реформе, користећи стечени утицај на политичаре”. По њему, овдашња економска криза је „шокантно слична” претходним потресима у Јужној Кореји, Малезији, Русији и Аргентини…

Таква поређења износи у одељку под међунасловом који сугерише да и Америка може да постане „банана република”. Разрађујући опширно разне опасности из садашње кризе по Америку и свет, он се позива и на речи, недавно преминулог, руског министра (1993–1994) финансија Бориса Фјодорова да „конфузија и хаос погодују интересима моћних да узимају ствари… некажњени и за незаконите поступке.

Џонсон, као један од сада могућних црних сценарија, помиње евентуални колапс банкарског система у средњој и источној Европи који би се онда проширио по континенту па и Америком. Уобичајено је виђење овде, додаје, да садашња криза у Америци неће достићи размере Велике депресије (почете пре 80 година, а окончане у Другом светском рату), али „то није тачно”. Свет је сада, опомиње, много више испреплетан него онда… Уз „зрачак наде”…