Студенти добили заштитника

Професор Правног факултета др Бранко Ракић јуче је на седници Сената Универзитета у Београду и званично проглашен првим универзитетским омбудсманом у Србији. Иза назива ове институције која се први пут уводи у нашем високом образовању и чија је главна дужност „заштита права и интереса студената и професора и унапређење квалитета образовног процеса на факултетима” крије се један (не)обичан професор међународног права. Довољно је рећи да овај ђак са Сорбоне има профил на „Фејсбуку” са више од 600 пријатеља, да му је често потребно и пола сата да стигне од улазних врата факултета до свог кабинета (који је у приземљу) јер га сваки час заустављају студенти са питањима и да је тим истим студентима дао чак и број свог кућног телефона (број мобилног се подразумева). Пре Правног факултета радио је у правосуђу и Министарству правде, а у Француској је магистрирао и докторирао.

Како пише у Статуту БУ, универзитетски омбудсман је независна и непристрасна институција, а кандидата за ово место предлаже ректор, водећи рачуна да то буде особа изузетних стручних и моралних квалитета.

– Пошто је посао омбудсмана да штити права студената и професора на Универзитету, било је и логично да то буде неко правничке струке. Моја ужа област су европско право, међународни односи и право међународних организација, па се у оквиру тога бавим и неким телима намењеним за заштиту људских права, између осталог, и европским омбудсманом, који је у оквиру ЕУ или Европским судом за људска права. Дакле, имам елементарну квалификацију – каже професор Ракић.

У разговору за наш лист он признаје да још има много непознаница, јер је реч о новој институцији, да је неопходно прво донети општи акт који ће регулисати процедуру и начин рада и формирати службу јер тај посао не може да ради само један човек. Он претпоставља да ће канцеларија омбудсмана бити у Ректорату Београдског универзитета, а на наше питање да ли ће примати плату, професор Ракић одговара да ни то није познато.

По његовом мишљењу, једна од првих ствари коју Универзитет мора да усвоји јесте повеља права и обавеза запослених на Универзитету, што би била добра полазна основа за рад омбудсмана. У овој повељи би се разрадила нека права, као што је на пример – право студента на комуникацију с професором.

– На пример, на нашем факултету на коме је јако много студента, често је физички проблем да студенти дођу до онога ко им је потребан, а видим да је то проблем и на другим факултетима – каже проф. Ракић.

Он даље објашњава да ће се бавити правима и студената и професора – да неко неког не дискриминише, да му не ускрати неко право. Омбудсман треба прво да констатује да ли постоји кршење неког права, а онда да утиче да се проблем превазиђе на нивоу институције.

– Мој задатак ће бити да скренем пажњу на кршење неког права, а уколико се то не промени, могу да се обратим неким другим телима на Универзитету или да онога коме се крши право упутим на неки државни орган и евентуално будем уз њега у том процесу. Омбудсман значи нема право да кажњава или да намеће неку обавезу, али има стручну и тежину ауторитета и институције – објашњава проф. Ракић.