Кад „прораде” музички гени

Недавно је славни музичар Пол Макартни, говорећи о успеху своје ћерке Стеле Макартни, познатог модног дизајнера, рекао: „За то су заслужни гени!”. Да у тим речима има истине, јасно је већ на први поглед. Ако покушате да зароните мало дубље и присетите се свих оних успешних музичких дама или господе чији су очеви и мајке такође успешни, схватићете да је листа непрегледна. И да каријере родитеља јесу одредиле животне путеве деце.

Без обзира на предубеђења обичних смртника да је деци познатих лакше, јер им је све као на длану, они често говоре да им је, баш због тога, неупоредиво теже. Јер, како се носити са бременом познатог родитеља и колики је притисак на децу да покушају да достигну или превазиђу успех популарних очева или мајки?

Колико је бити дете славних родитеља мач са две оштрице сведоче бројни примери. Сетимо се легендарног Френка Синатре и његове ћерке Ненси, која је и сама направила успешну музичку каријеру. Или Џулијана и Шона Ленона, синова Џона, који у покушајима да ураде нешто у свету музике нису далеко догурали оставши у сенци славног тате.

Лајза Минели наследила је таленат, глас и стас мајке Џуди Гарланд. Са само 16 година решила је да оде од родитеља и пресели се у Њујорк да би сама направила каријеру. Родитељи су се сложили, али нису хтели финансијски да је подрже. Френк Синатра јој је послао 500 долара које није хтела да прими. И заиста је успела сама, иако је то значило да треба да пева од хотела до хотела, или да спава на клупи у парку. Већ са 19 година добила је прву награду Тони, а са 26 и Оскара.

– Цитираћу мајку: „Реалност је нешто изнад чега треба да се издигнеш”. Заборавила сам ружне ствари и сећам се само лепих – рекла је својевремено. Поносна је што се показала као јача личност од мајке и више воли да прича о оцу Винсенту Минелију. Често каже да јој је „мајка дала енергију, а отац снове”.

Натали Кол је, покушавајући да изађе из сенке познатог оца, Нета Кинга Кола радила свакакве глупости, које је умало нису коштале живота. Кокаин, прекомерне количине таблета и пића… После месеци лечења и саветовања открила је да су пороци били начин да угуши демоне у њој који су јој говорили да није довољно добра. Питала се да ли о њој пишу због легендарног тате, иако је до 30. године успела да освоји три Греми награде и објави пет плоча које су достигле златан тираж.

– Нисам знала да ли ме људи воле због мене или оца. Мрзела сам себе и зато сам радила све те страшне ствари. Годинама сам бежала од очевог белега. А онда се све променило.

(/slika2)Зато је Наталин албум „Unforgettable”, на коме се налази и њен „дует” са оцем, посвета Нету и тријумф у борби да заволи саму себе.

Недавно преминули Морис Жар компоновао је музику за ремек-дела, каква су „Лоренс од Арабије” или „Доктор Живаго”, и било је немогуће да се и син, Жан Мишел, не зарази нотама. Борио се сам и постао пионир електронске музике и синт-попа.

– Мој тата је направио револуцију у савременој музици. Драго ми је што имам могућност да очувам сећање на оца – изјавио је недавно Жан Мишел Жар.

Један од најпознатијих индијских музичара, мајстор на ситару Рави Шанкар део је праве музичке династије. Ћерку Анушку упознао је са ситаром и она већ годинама суверено влада жанром world music, а друга ћерка, млада Нора Џонс, доказала се у потпуно другачијем правцу.

Када је 2003. године Нора деби албум „Come Away With Me” продала у шест милиона примерака и добила осам Греми награда, отац је био поносан на њу.

– Док је била дете знао сам колико је талентована и толико сам срећан што је људе широм света шармирала својом музиком. Нора је одрасла у Америци и зато нисам заслужан за музику коју прави.

Нора је дете из ванбрачне везе Шанкара са њујоршком продуценткињом Сју Џонс. Међутим, читаву деценију није била у контакту са оцем. Тек пре пет година су се помирили.

За Енрикеа Иглесијаса у детињству није био терет то што му је отац, певач Хулио, славна личност. Иако је постигао још већи успех од оца, музиком је почео да се бави желећи да експериментише. Знао је да би га родитељи одвратили од те идеје.

– Знам да се многима то чини чудним, али он никада није био на мом концерту. Ми се ретко виђамо, али волим га и поштујем више него било кога.

Када вам је отац Жоао Жилберто, мајка Мјуча, а маћеха Аструд, захваљујући којима је бразилска боса нова освојила свет, није лако доказати се. Али, Бебел Жилберто је стрпљиво радила. Подршка породице није била пресудна за њу. Из родног Бразила отишла је у Њујорк да би побегла од познатог презимена.

– У Бразилу сам продала педесетак хиљада албума, што није много. А само зато што ме сви посматрају као ћерку Жоаоа. На моје концерте долазе целе породице. Родитељи обожавају мог оца, а њихова деца су моји фанови. Е, тада сам најпоноснија...

Бројни су примери успешних музичких династија и у нас. За Сенку и Зафира Хаџиманова, који су и сами прошли „сито и решето” на музичкој сцени, није било другог до да подрже сина Васила у намери да крене њиховим стопама. Како је једном рекао Зафир Хаџиманов, Васил је оправдао њихово поверење.

И Огњан Радивојевић потиче из музичке породице. Отац му је познати композитор Раде Радивојевић, а и деда и прадеда били су музичари. Раде је једном истакао да је поносан када га представљају као „тату Огњана Радивојевића, јер би себе сматрао неуспешним да он није отишао даље у музици”.

Једна од најпознатијих музичких породица јесте породица Ковач. Иако су имале „оптерећење” јер им је отац Корнелије Ковач, један од наших највећих композитора и оснивач „Корни групе”, Александра и Кристина Ковач успеле су да са својим дуетом К2 озбиљно раздрмају домаћу музичку сцену, а затим наставиле успешно да пливају у соло водама. Корнелије је поносан на ћерке, иако су многи говорили да им је он све „средио”.

(/slika3)Наш прослављени трубач Бобан Марковић своју виртуозност пренео је и на сина Марка. Али, није желео да му син буде трубач. Није хтео ни да га учи да свира, јер је сматрао да музика није сигуран посао и да треба да заврши школу.

– Људи који нису слушали мог сина Марка Марковића мислили су да има привилегије, што уопште није тачно. Ја сам му „поклонио” оркестар за његов 18. рођендан и то не зато што је мој син, већ зато што сматрам да је далеко бољи солиста од мене. У то се уверила цела Европа и сви се слажу да је модернији од мене. Мене то чини срећним и веома поносним оцем – истиче на крају Бобан Марковић.