Уметнике брине закон

Предлог Закона о култури, који се тренутно налази на прегледу у Влади Србије, узбунио је уметничка удружења. Иницијативни одбор чланова УЛУС-а изнео је страховање да су неки од кључних чланова Закона о култури, који се тичу статуса самосталних уметника и доприноса за њихово осигурање, као и статуса репрезентативних удружења, избрисани из предлога Закона, који би требало да се ускоро нађе у скупштинској процедури.

Према речима Драгослава Крнајског, из Иницијативног одбора УЛУС-а, из изјава надлежних у Министарству културе, сам поступак преношења Закона од Министарства културе до Владе Србије није био сасвим видљив, па постоји могућност да су неки чланови закона укинути или измењени на штету уметника.

– Ми смо активно учествовали у стварању закона путем јавне расправе и имамо право да знамо да ли је дошло до измена. Желимо да знамо да ли ће, како је било унесено у закон, уметничка удружења доносити одлуку ко испуњава услове да стекне статус слободног уметника – каже Драгослав Крнајски. Он сумња да ће држава преузети бригу о статусу самосталних уметника, што би, по Крнајском, била грешка, јер постоје удружења која треба да се баве тим послом.

– Држава треба да одлучује о доприносима, али не и о статусу. Такође је нејасно који ће критеријуми бити уважавани за плаћање доприноса истакнутим уметницима – каже Крнајски.

Према речима Предрага Благојевића, секретара Министарства културе, нема никаквог разлога за страх, јер будући Закон о култури формулисан је управо тако да помаже самосталним уметницима.

– Као и за било који други закон, била је формирана радна група која се бавила њиме, а затим је расписан јавни конкурс, а у стварању су учествовала и удружења на које се односи Закон о култури – објашњава Благојевић.

Он истиче да је закон затим усаглашаван са другим правним актима, а то се обавља у Министарству финансија и Секретаријату за законодавство, како не би дошло до преклапања са другим важећим законима.

– Оно што је ново у закону јесте да ће постојати два званична репрезентативна удружења за сваку грану уметности, ликовну, књижевну, тако да ће уметници имати избор којем ће се прикључити, што до сада није био случај. Такође, уметник који не добије статус самосталног, први пут ће имати право на жалбу. Моћи ће да се жали прво у Министарству културе, а ако не буде задовољан ни тим решењем, моћи ће да иде на управни спор – каже Благојевић.

Он наглашава да нацрт Закона није мењан, него је само формално-правно усклађиван у Министарству финансија и Секретаријату за законодавство, тако да нема потребе за новом јавном расправом, јер је она већ обављена.

– Уводимо и нови термин, статус истакнутог уметника. Сва уметничка удружења ће имати право да дају своје предлоге, а затим ће Национални савет за културу донети коначну одлуку ко ће добити статус истакнутог уметника – каже Благојевић и закључује да будући Закон о култури, за разлику од досадашњих, знатно боље уређује статус уметника. Подсетимо, када Закон о култури једном буде усвојен у Скупштини, биће формиран и Национални савет за културу, састављен од 40 представника уметника из свих области и институција, од САНУ до струковних удружења.