Французи у Кини потискују Немце

Онај ко жели да заради треба Кини да продаје авионе и нуклеарне централе, схватио је француски председник Саркози.
У току његове посете Пекингу потписано је преко двадесет економских споразума у вредности од око 30 милијарди долара (близу 20 милијарди евра), што је Француску, по оценама Кинеза, уздигло на ниво "свестраног стратешког партнера" коме се на дужи рок отварају најуносније области огромног кинеског тржишта.

Споразум по коме ће "Ербас" испоручити Кини 160 путничких авиона (110 типа А-320 и 50 типа А-330) вредан је 14,8 милијарди долара (10 милијарди евра), а споразум о изградњи нуклеарки 11,9 милијарди долара (осам милијарди евра). Ови послови, међутим, имају специфичан контекст. Кина постаје друго по значају тржиште летелица, после САД, и планира – то је сад, и по кинеским рачуницама, постало извесно – да до 2020. увезе између 1.900 и 2.600 модерних путничких авиона. Одлучила се за авионе "Ербаса" и "Боинга" у три своје велике државне ваздухопловне компаније. Американци су прошле године продали Кини 120 авиона типа "боинг 737" и зарадили 11,8 милијарди долара. А "Ербас" је у јулу, за време посете премијера Вен Ђијабаоа Паризу, такође продао Кини први контингент од 150 својих авиона у вредности од девет милијарди долара. За небо над Кином, дакле, Французи се надмећу са Американцима. Других конкурената, засад, нема, што је перспектива која се само пожелети може.

Готово у исто ово време, до 2020, Кина ће, да би смањила зависност привреде од све скупље увозне нафте, изградити 32 веће нуклеарне централе. Французи, који предњаче у Европској унији и по коришћењу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе и по нуклеарној технологији, у Кини су у конкуренцији такође са Американцима, али и са Русима. "Вестингхаус" ће у Кини градити четири, а Руси две нуклеарке. И овде су се Французи нашли у мањем, а бираном, друштву.

Пошто пакет споразума, закључених у току Саркозијеве посете, надмашује по вредности све што је у једном пословном замаху досад постигнуто између кинеских и западних фирми, јасно је да долази до наглог позитивног преокрета у целокупној билатералној сарадњи, али и до важних промена са далекосежним последицама у спољнотрговинској структури Кине.

Француска је досад била, међу земљама ЕУ, други по значају, иза Немачке, технолошки партнер Кине, трећи улагач у кинеску привреду (са 850 компанија на лицу места) и четврти по величини трговински партнер, са обимом робне размене од 30 милијарди долара у овој години. Она се сада, са додатних 30 милијарди долара, приближила Немачкој, чија вредност робне размене с Кином ове године треба да досегне, према званичним немачким проценама, 75 милијарди долара. Али, пошто је француски извоз – авиона и нуклеарне опреме – већ утабана стаза, а немачки зависи од нових околности, очигледно је да Французи у Кини освајају већи тржишни простор и да при том потискују Немце.

Како се ово десило непосредно пред самит Кине и ЕУ у Пекингу, у очи падају две ствари. Прво, како се Француској исплати да улази у баснословне пословне аранжмане с Кином, ако сви тврде да штетују због ниске вредности јуана? Изгледа да то потврђује доста од онога што Кинези упорно говоре: дефицит ће се смањити ако Кина буде лакше куповала савремену технологију од развијеног света. Друго, Немачка и Француска, две кључне земље на којима почива осовина Европске уније, стицајем околности нашле су се на двема различитим позицијама у партнерству с Кином. Французи су у успону и добијају комплименте и као политички партнери, а Немци су, иако су досад били главни кинески ослонац у Европи, сопственом кривицом пали у немилост – због далај-ламе.

Наиме, недавни сусрет канцеларке Ангеле Меркел са тибетанским духовним поглаваром у егзилу, кога Пекинг сматра родоначелником сепаратизма и разбијачем целовитости Кине, изазвао је пригушени гнев у Пекингу. Кинески амбасадор у Берлину Ма Цанронг одмах је најавио погоршање односа између две земље, а немачки министар финансија Пер Штајнбрик био је први који је то осетио: није отишао у службену посету Кини, јер је његов кинески колега био "превише заузет" да би могао да га прими!

У Немачкој се уздрмала влада "велике коалиције". Шеф дипломатије Штајнмајер посредно је замерио канцеларки на сусрету да далај-ламом, оценивши стање у односима између Берлина и Пекинга као "растућу дипломатску напетост". А бивши канцелар Шредер, веома заслужан за унапређење немачко-кинеске сарадње, отворено је потез канцеларке назвао "штетном грешком", а њену политику према Кини (и Русији), прожету, не увек умесним, лекцијама о демократији и људским правима, објаснио је њеном "ДДР биографијом". Немачки пословни кругови, који уочавају хладноћу у дијалогу са кинеским партнерима и застој и немар у реализацији договора, отворено стрепе од  кризе у односима.

Немци су, изгледа, испољили неодмереност у невреме, кад су Кинези од њих очекивали смерност и респект. Обе стране су ћутале, свака из својих разлога, о истој ствари: Кина је на путу да врло брзо претекне Немачку по укупној привредној моћи и да постане трећа економска сила света, после САД и Јапана.

Прошле године бруто национални продукт Кине износио је 2,7 билиона, а Немачке 2,86 билиона долара. У међувремену, кинески привредни раст је био 11,5 одсто, а немачки испод три одсто. Кад Кинези сад кажу да Кина можда неће, због пада вредности долара, "до краја ове године" претећи Немачку, то само значи да је та ствар врло близу, као што је близу и јануар идуће године.