Колико кошта помоћ државе

Да ли држава Србија успева да пронађе начин да подстакне наталитет, охрабри жене које размишљају о томе да ли да постану мајке?

Уста званичника никада нису била пунија прича о неопходности повећања природног прираштаја, а труднице се, чини се, никад нису осећале горе. Иако однос према трудним женама није једини важан чинилац кад је борба за наталитет у путању, сигурно је значајан.

Питање је како се осећа млада жена која размишља о томе да ли да учини први корак ка мајчинству, кад у градском превозу угледа старијег господина који трчећи, стегнутих вилица, јури да би заузео место за седење тик испред жене са "стомаком до зуба". Како се осећа трудница коју нељубазна шалтерска службеница неколико пута одбије да услужи, јер је на "паузи за кафу", док, вртећи косу и правећи балоне од жвакаће гуме, заправо флертује са младићем?

Једна од мера које би требало да охрабри младе жене да оснују породицу јесте и родитељски додатак, једнократна помоћ државе за прворођено дете у износу од 20.000 динара.

Помоћ коју држава пружа "новопеченим" мајкама, у износу од 20.000 динара и није тако једноставно добити. Новац који би требало да послужи за куповину ствари за бебу остварује жена за своје прво, друго, треће и четврто дете, под условом да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште у Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање.

Поред ових услова потребно је обезбедити силна документа што, с обзиром на то колико се у Србији чека на поједина, представља својеврстан подухват.

Право на родитељски додатак остварује се на основу поднетог захтева мајке и оригиналних извода из матичне књиге рођених за сву децу, који не могу бити старији од шест месеци, фотокопије пријава пребивалишта за децу, оригиналног уверења о држављанству Републике Србије за мајку, које не може бити старије од шест месеци, фотокопије личне карте, фотокопије оверене здравствене књижице мајке, уверења центра за социјални рад у месту становања – да мајка непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, две фотокопије картице текућег рачуна код "Поштанске штедионице".

Корисницима који немају отворен текући рачун, службеним путем биће отворен текући рачун код "Поштанске штедионице". Рок за добављање и предају ових докумената је три месеца.

Према неким подацима из београдских породилишта само петина жена успе да оствари ово право и кућни буџет освежи са 20.000 динара. Држава, ако је судити на основу изјава надлежних, као да никад није била заинтересованија за поспешивање и повећање броја новорођенчади.

Ипак, труднице и даље примају 65 одсто плате, без додатка за превоз. Као да оне никуда не треба да иду. Новац који је потребно издвојити само за најосновније ствари за бебу, вишеструко је већи од оног који држава даје.

Тих 20.000 динара, додуше, може да помогне. Али како да до њих дође, рецимо, самохрана мајка? Ко ће да чува децу? Шта да ради млади брачни пар ако отац ради од 9 до 17 часова, а мајка чува дете? У општини Савски венац добили смо занимљив одговор на ово питање.

– Увек се нађе неко докон, неко од родбине ко нема шта друго да ради – рекла је службеница из одељења матичара.