Спринтерице бум-бум

Чувене спринтерице Џесија Овенса и ужасавајуће немачке базуке из Другог светског рата имале су заједничког произвођача, открио је недавно „Шпигл” и објавио занимљиву причу о претечама „Адидаса” и „Пуме”.

Током Другог светског рата велике и мале индустрије широм Немачке постале су део Хитлерове огромне ратне машинерије. Ова промена утицала је чак и на претече легенди у производњи спортске обуће – „Адидас” и „Пуму”, који су, веровали или не, производили немачку верзију базуке.

Када се огласио стартни пиштољ, атлетичари су потрчали. Џеси Овенс је у својим спринтерицама доминирао на тркачкој стази Олимпијског стадиона у Берлину и као најбољи спринтер освојио златну медаљу у трци на 100 метара на Олимпијским играма 1936. Свака од његових победа била је тријумф и за двојицу браће Немаца – Адолфа (Ади) и Рудолфа Даслера – произвођаче спринтерица које су спринтера века водиле из победе у победу.

Овај успех, свакако, није био велико изненађење. Херцогенаурах, родно место браће Даслер у Баварској, има дугу традицију као центар производње ципела. Међутим, легендарне Овенсове патике биле су те које су име Даслера учиниле светски познатим и поставиле темеље за две изузетне каријере. После рата, Ади и Рудолф кренули су одвојеним путевима и сваки од њих изградио је две најугледније компаније спортске опреме у Западној Немачкој – „Адидас” и „Пуму”.

Ипак, историја Даслера – који су у Националсоцијалистичку партију ушли 1933 – не би била комплетна да се не помене онај део који се односи на Други светски рат. Године 1944. изненада се појавило оружје које је уништавало тенкове савезника. Кривац за ово био је најновији антитенковски ракетни лансер назван „панцершрек” („тенковски терор”).

Реч је била о томе да је немачка армија „панцершрек” браће Даслер конструисала по угледу на америчку базуку: челична цев која се испаљује са рамена, тежине 9,3 килограма, дужине 164 центиметра, домета до 180 метара. Ракета испаљена из „панцершрека” могла је да пробије челични оклоп дебљине 20 центиметара.

„Конструкција ’панцершрека’ била је толико једноставна да су, уз мало праксе, чак и неквалификовани радници готово без икаквих проблема могли да их производе”, каже један бивши радник.

Ова мало позната екскурзија двојице чувених произвођача патика у ратну индустрију није била изолован случај. Хитлеров режим користио је многе мале и компаније средње величине за производњу војне опреме и наоружања.

„За ’тотални рат’ који је Гебелс прогласио почетком 1943. нацистима је била потребна економија тоталног рата”, објашњава Луц Будрас, историчар бизниса на универзитету Бохум.

Сличне ствари догађале су се широм земље па је немачка индустрија све више личила на једну велику војну машинерију. Текстилна фабрика „Хуго Бос”, на пример, такође је била добављач војске. Од краја 1944, уместо одела и кожних јакни, радници у халама будућег цара моде производили су кугличне лежајеве. Немачки авио-превозник „Луфтханза” производио је радарску опрему за „Луфтвафе”, немачко ратно ваздухопловство, док су фабрике намештаја израђивале делове борбених авиона, као што је то био „хајнкел Хе-162”, један од првих војних авиона у свету. С обзиром на то да метала није било довољно, овај авион првобитно је прављен од дрвета.

На фронту су немачки војници с нестрпљењем ишчекивали оружје Даслерових. Упркос изузетно једноставном дизајну, било је крајње ефикасно.

„Када је реч о противтенковској одбрани, ’панцершрек’ је био квантни скок за пешадију”, објашњава Кристијан Хартман, војни историчар на минхенском Институту за савремену историју. „Било је то прво оружје које су припадници немачке пешадије који су се сами борили могли да користе за уништавање тенкова са удаљености.”

С обзиром на то да су савезници брзо напредовали и да су били крајње супериорни и бројчано, нацисти су све више истицали да свако може да савлада тенк користећи искључиво „панцершрек”, или његовог малог брата за једнократну употребу „панцерфауста” („тенковска песница”).

Кратка каријера Даслерових као произвођача наоружања готово да је довела до њиховог краха. У априлу 1945, када су Американци умарширали у Херцогенаурах, амерички тенкови су се зауставили испред фабрике. Војници су и даље расправљали о томе да ли да сруше зграду када је Адијева жена Кете изашла и шармантно их убедила да су компанија и њени радници заинтересовани само за производњу спортске обуће.

Штавише, не само да је фабрика сачувана, већ се показало да су окупационе снаге биле прави благослов за произвођаче. Америчко ратно ваздухопловство стационирало се у некадашњој војној бази у Херцогенаураху. Када су Американци, луди за спортом, открили да су браћа Даслер произвела спринтерице у којима је трчао Џеси Овенс, почели су да купују све производе ове компаније. Ускоро су уследиле огромне поруџбине спортске обуће за кошарку и бејзбол (и хокеј) и тако подстакле производњу компаније која је бивала успешна и постала позната и цењена у целом свету.

Мрачно поглавље везано за произвођача ратног наоружања убрзо је заборављено у компанијама које су настале – „Адидасу” и „Пуми”. Данас су обе фирме корпорације у власништву инвеститора из целог света.

У мирном Херцогенаураху, ипак, остало је завештање које ће се још дуги низ година памтити – и видети - у виду цеви које су по целом месту постављене као сливници, олуци и стубови за ограде, уместо оригинално смишљених опаких „панцершрекова” који су били страх и трепет за савезничке тенкове.