Жмарац сецесије из Тексаса

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 17. априла – С транспарентима „Стоп Обамином социјализму” и „Неки пирати су у Америци” (уз портрете председника и демократских парламентарних лидера којима су стављене гусарске капе), у Остину је јуче одржан нови протест противника владајућег курса са кога је прострујао и – жмарац сепаратизма. Тексаски републикански гувернер Рик Пери се, наиме, није изричито оградио од повика групе демонстраната у прилог отцепљењу од САД, лично не искључивши такву „могућност”.

Пери није, додуше, изговорио реч сецесија, али је у свом наступу критиковао Вашингтон да се претерано меша у ствари те савезне државе и да је њеним грађанима „већ пресело” такво „уплитање”. Затим је прилично „врлудајућим” назнакама изнео виђење по коме „нема никаквог разлога за распад САД”, али да „постоје различити сценарији”, па да „ако Вашингтон настави да се руга америчком народу, знате већ шта може да уследи”… Уз напомену – да је Тексас „врло посебно место и да смо ми ту поприлично независни”.

Уследила су бурна и различито нијансирана реаговања. Најблаже је – да је он само хтео да покаже како се не слаже с Вашингтоном и да у таквој позицији види веће шансе за свој реизбор. Најоштрије је дошло из редова ривалских демократа, који су гувернеру пребацили, оно што се овде не замера сепаратистима у другим земљама.

Оценили су да је „прича о сецесији – напад на нашу државу и антиамерички став”. И предлажу резолуцију којом би се изразило „тотално неслагање са свима који су заговорници сецесије Тексаса или било које друге државе од недељиве уније”.

Већина досад изјашњених познавалаца устројства указују да је овде сецесија „правно и практично немогућна” и да је „јединственост САД зацементирана исходом грађанског рата” (1861–1865). Поједини хроничари се с тим не слажу и оживљавају полемику о 10. амандману Устава о дометима федерализма, указујући и на важност историјских чињеница о Тексасу – да се оцепио од Мексика (где се Обама затекао кад је Пери изнео своје ставове на митингу) и да је био независна република од 1836. до 1845. да би потом ушао у састав САД.

Овде, иначе, постоји више покрета који се залажу за отцепљење, али досад нису ни приближно испољили снагу за реализацију својих тежњи. Према анкети Зогбија, прошлог лета, ипак је 22 одсто испитаника изразило веровање да савезне државе и региони имају право на отцепљење, а 18 одсто њих је изјавило да би подржало сецесију државе у којој живе.

Садашње распламсавање „теме” могло би да се доживи више као међустраначко и као неслагање око реформи кризом захваћене земље. Републиканци замерају сада владајућим демократама да „претерују у централизацији власти, државним интервенцијама и задуживањима”, на шта им се узвраћа да су под Џорџом Бушом млађим друштво довели у такво стање да су потребне ванредне мере стабилизације.

Обама апелује да се постигне национално јединство како би се изашло из траума које су уздрмале „амерички сан”. Јединство је, чини се, на „још дужем штапу” од програмираног изласка из кризе, која се проширила већим делом света…